Svinje

Svinjarstvo je znacajna grana stocarstva u svetu i kod nas. Svinjsko meso cini 40,2% ukupne proizvodnje mesa u svetu. U zemljama sa ravijemim svinjarstvom mogu biti zastupljena dva pravca, proizvodnja mesa i priplodnih svinja. U manje razvijenim podrucjima i radi proizvodnje masti. Rodonacelnici svinja su divlji preci od kojih su pripitomljena i domestikacijom  nastale primitivne rase. Domace rase svinja poticu od dva rodonacelnika, evrepske ( Sus scrofa ferus) i azijske divlje svinje ( Sus vittatus), mada neki navode  i sredozemnu divlju svinju (Sus mediteraneus) kao pretka. Svinja je  svastojed. Kategorije svinja su: prasad, nazimad, krmace, nerastovi i tovne svinje.
Kategorija svinja su: dobra sposobnost razmnozavanja, intenzivan rast, dobro iskoriscavanje hrane, mali procenat gubitaka, kvalitetni proizvodi za ishranu ljudi se dobijaju od svinje, dobra sposobnost prilagodjavanja, povecana osetljivost na neadekvatne uslove okoline, narocito rasa za proizvonju mesa.

svinjaRASE SVINJA
U razlicitim uslovima okoline, odgajivanjem u cistoj rasi i ukrstenjem, covek je stvorio veliki broj rasa svinja. Seoba stanovnistva i trgovina uticala su na sirenje rasa, a kasinijom primenom razlicitih metoda odgajivanje stvorene su nove rase koje u sebi nose gene oba rodonacelnika. Podela rasa se moze obaviti na osnovu razlicitih kriterijuma i to prema proizvodnim sposobnostima ( rase za proizvodnju mesa, rasa za proizvodnju masti, i rase za proizvodnju mesa i masti ), stepenu odgajanja (primitivna, prelazne i plemenite rase), zemljma postanka (domace i inostrane) i dr.

RASE ZA PROIZVODNJU MASTI, MASTI I MESA
Ova grupu cine primitivne i prelazne rase svinja. Najstarija autohtona rasa najslicnija divljoj svinji je bila siska. U ekstenzivnim uslovima gajenja u Sumadiji je nastala sumadinka. Nazivali su je Milosevom ili srpskom svinjom. Smatra se da je u poboljsanim  uslovima sumadinka prelasla u mangulicu. To je masna, kasnostasana rasa svinja slabe plodnosti i sporog rasta. Gajena je u zitorodnim i kukuruznim regionima nase zemlje, Madjerske i Rumunije. Plodnost mangulice je mala (prosecno 5-6 rodjene i 4-5 odgajane prasadi). Presad su dobre otpornosti. Dobro utovljena grla imaju u trupu 2/3 masti i 1/3 misicavog tkiva. Kvalitet mesa je slab.
Crna slavonska (pfajferica) je prelazna rasa stvorena u okolini Osijeka. Storio ju je vlasnik Leopold Pfajfer po kome je dobila naziv i to sistematskim ukrstenjem lasaste mangulice, beksira i poland kine. Ona je vece plodnosti (oprasi 7 prasadi), ranostasnija je i boljih tovnih sposobnosti.
MORAVKA je rasa za proizvodnju mesa i masti stvorena u dolini Morave ali se posle prosirila i u druge delove Srbije. Nastala je nesistemskim ukrstanjem sumadinke odnosno mangulice i berksira. Moravka je tip crnih svinja vece polodnosti, brzeg rasta i bolje mesnatosti od  manguljice.
RESAVKA je rasa za proizvodnju mesa i masti nastala nesistemskim ukrstanjem. Ono je crno – bele boje i po vecini slicna moravki.