Svinje

Svinjarstvo je znacajna grana stocarstva u svetu i kod nas. Svinjsko meso cini 40,2% ukupne proizvodnje mesa u svetu. U zemljama sa ravijemim svinjarstvom mogu biti zastupljena dva pravca, proizvodnja mesa i priplodnih svinja. U manje razvijenim podrucjima i radi proizvodnje masti. Rodonacelnici svinja su divlji preci od kojih su pripitomljena i domestikacijom  nastale primitivne rase. Domace rase svinja poticu od dva rodonacelnika, evrepske ( Sus scrofa ferus) i azijske divlje svinje ( Sus vittatus), mada neki navode  i sredozemnu divlju svinju (Sus mediteraneus) kao pretka. Svinja je  svastojed. Kategorije svinja su: prasad, nazimad, krmace, nerastovi i tovne svinje.
Kategorija svinja su: dobra sposobnost razmnozavanja, intenzivan rast, dobro iskoriscavanje hrane, mali procenat gubitaka, kvalitetni proizvodi za ishranu ljudi se dobijaju od svinje, dobra sposobnost prilagodjavanja, povecana osetljivost na neadekvatne uslove okoline, narocito rasa za proizvonju mesa.

svinjaRASE SVINJA
U razlicitim uslovima okoline, odgajivanjem u cistoj rasi i ukrstenjem, covek je stvorio veliki broj rasa svinja. Seoba stanovnistva i trgovina uticala su na sirenje rasa, a kasinijom primenom razlicitih metoda odgajivanje stvorene su nove rase koje u sebi nose gene oba rodonacelnika. Podela rasa se moze obaviti na osnovu razlicitih kriterijuma i to prema proizvodnim sposobnostima ( rase za proizvodnju mesa, rasa za proizvodnju masti, i rase za proizvodnju mesa i masti ), stepenu odgajanja (primitivna, prelazne i plemenite rase), zemljma postanka (domace i inostrane) i dr.

RASE ZA PROIZVODNJU MASTI, MASTI I MESA
Ova grupu cine primitivne i prelazne rase svinja. Najstarija autohtona rasa najslicnija divljoj svinji je bila siska. U ekstenzivnim uslovima gajenja u Sumadiji je nastala sumadinka. Nazivali su je Milosevom ili srpskom svinjom. Smatra se da je u poboljsanim  uslovima sumadinka prelasla u mangulicu. To je masna, kasnostasana rasa svinja slabe plodnosti i sporog rasta. Gajena je u zitorodnim i kukuruznim regionima nase zemlje, Madjerske i Rumunije. Plodnost mangulice je mala (prosecno 5-6 rodjene i 4-5 odgajane prasadi). Presad su dobre otpornosti. Dobro utovljena grla imaju u trupu 2/3 masti i 1/3 misicavog tkiva. Kvalitet mesa je slab.
Crna slavonska (pfajferica) je prelazna rasa stvorena u okolini Osijeka. Storio ju je vlasnik Leopold Pfajfer po kome je dobila naziv i to sistematskim ukrstenjem lasaste mangulice, beksira i poland kine. Ona je vece plodnosti (oprasi 7 prasadi), ranostasnija je i boljih tovnih sposobnosti.
MORAVKA je rasa za proizvodnju mesa i masti stvorena u dolini Morave ali se posle prosirila i u druge delove Srbije. Nastala je nesistemskim ukrstanjem sumadinke odnosno mangulice i berksira. Moravka je tip crnih svinja vece polodnosti, brzeg rasta i bolje mesnatosti od  manguljice.
RESAVKA je rasa za proizvodnju mesa i masti nastala nesistemskim ukrstanjem. Ono je crno – bele boje i po vecini slicna moravki.

Rase za proizvodnju mesa

U grupu svinja ze proizvodnju mesa ubrajaju se: veliki joksir, landrasi (danski, holandski, svedski, nemacki, belijski, norvenski, finski, poljski, domaca mesnata svinja i dr.), durok, hempsir, pijetren i dr. Inostrane rase znacajne za  nase svinjarstvo su veliki joksir, landrasi, durok, hempsir i pijetren.
Bele mesnate svinje su velike plodnosti. Krmace oprase 8-14 i odgoje 7-12 prasadi. Masa prasadi pri rodjenju je 1,3kg. sa cetiri nedelje 6-7 kg. i sa sest meseci 90-110kg. Nazimice se pripustaju sa 7-8 meseci . Krmace koje su zavrsile porast mogu imati 200-250 kilograma. Randman klanja je oko 78%, a u polutkama ima preko 50 (60) i vise procenata mesa. Genetski potencijal ovih  rasa svinja dolazi do izrazaja samo ako su obezbedjeni dobri uslovi ishrane, nege i drzanja.

VELIKI JOKSIR je najznacajnija i najrasirenija rasa svinja u svetu. Ima sve karakteristike rasa za proizvodnju mesa. Za razliku od landrasa profil glave je blago ugnut, usi su uspravne a ledjna linija moze biti ispupcena, Krmace ove rase oprase 10-14 zivih prasadi. Po intezitetu rasta nalazi se ispred drugih mesnatih rasa. Dnevni prirast nerastova u testu je bio 823-922g. Konverzija 2,53-3,10kg. a mesnatost 54-60%. Kvalitet mesa je veoma dobar. Svrstan je u grupu rasa sa malim brojem zivotinja osetljivi na stres.

svinjarstvoLANDRAS su u razlicitim zemljama stvoreni pod uticajem danskog landrasa. To su rase svinja drugog trupa sa posebno razvijenim zadnjim delom, lakom glavom i oborenih usima. Dnevni prirast nerastova variva od 750-914g. Konverzija od 2,58-3.14kg. U polutkama landrasi imaju 53-60 i vise procenata mesa.

DANSKI LANDRAS je stvoren ukrstanjem domace autohtone dugouhe rase sa joksirom.

HOLANDSKI I SVEDSKI LANDRASI su nastali oplemenjivanjem domecih rasa sa danskim landrasom. Najbrojnija rasa u Nemackoj je nemacki landras. Selekcijskim radom i stalnom kontrolom proizvodnih osobina poboljsani su intezitet rasta, iskoriscavanje hrane i povrsiina dugog ledjnog misica.
BEGIJSI LANDRAS cini grupa izrazito mesnatih rasa svinja. Odgajivacki cilj je bio povecavanje mesnatog i smanjenje masnog tkiva. Za razliku od ostalih on ima nesto kraci trup sa izrazenim dubinama i sirinama. Prosecni dnevni prirast grla u testu varira od 700-800g. Konverzija od 2,50-3,00kg. Slanina je tanka tako da je oko 10mm. U polutkama ima 56-61% mesa. U zemljama Evrope i kod naskoristi za ukrstanje kao zavrsna rasa nerastova.
DOMACA MESNATA RASA je nasa plemenita rasa nastala kombinacijskim ukrstanjem joksira, holanskog i svedskog landrasa i suboticke mangulice. Priznata je za jugoslovensku rasu 1966. godine. Nazimica se pripustaju sa oko 8 meseci uzrasta.Krmace oprase prosecno 10,5 i odgaje 9 i vise prasadi. U tovu od 20-95kg, prosecan dnevni prirast je 650g, a od 90-115 kg je veci od 700g, a konverzija je 3,0-3,5kg. hrane/kg. prirasta.
PIJETREN je jedana od najmladjih plemenitih rasa svinja u Belgiji. To je crno-bela rasa svinja srednje velicine i zdepastog trupa. Posebno su razvijeni  najmesnatiji delovi trupa, butevi ili i plecke su tako razvijeni da se kaze da svinja ima cetiri sunke. Porast svinja je sporija i manja plodnosti (8-9 prasadi). Dnevni prirast grla u testu varira od 680-770g, debljina slanine je ispod 10mm. Pijetren je najosetljivija rasa. U polutkama ima od 60% mesa. Kvalitet mesa je slabiji. To je rasa sa najvecim procentom halotan pozitivnih zivotinja odnosno osetljivih na stres.
DUROK je americka rasa svinje nastala u 19. veku. Bila su poznata 2 tipa svinja (velika i robusan i mali i mesnati tip) sa crvenom bojom dlake cijem ukrstanjem je stvorena danjasna rasa. Najrasprostanjenija je rasa u SAD-u i Kanadi. Zivotinje su srednje do krupne sa dobro razvijenim mesnatim delovima tela. Trup je srednje dug. Ovoj rasi se pripisuje dobar rasat i iskoriscavanje hrane. Durok u Kanadi do 90kg telesne mase postize veci dnevni prirast od jaksira, landrasa i hempsira. Prosecan dnevni rasat je nesto veci od 860g, a konverzija 2,53kg hrane/kg prirasta. U Danskoj mesnatost duroka je nesto veca iznad 63% ali je niza nego u velikog joksira (65.1%), hempsira (64.9%) i landrasa (64,7%). Durok se gaji u cistoj rasi i upotrebljava za ukrstanje.
HEMSIR je americka mesnata rasa svinja u cijem stvaranju su ucestvovale rase sa belim pojasen iz  Engleske. Rasa se narocito sirila  u regionima kukuruza ali i sire. Ona je sitnija od ostalih americkih rasa. Trup je srednje dug sa blago ispupcenom ledjnom linijom. Boja cekinje je crna sa belim pojasom preko grebena i prednjih nogu. Dnevni prirast nerasta u testu varira od 820 do 870g, a konverzija od 2,58- 2,86kg sa razlikama izmedju zapata. Plodnost hemsira varira. Postoje podaci prema kojima je srednja plodna rasa sa vise od 8,5 prasadi u leglu do onih prema kojima oprasi 10-12 prasadi. Prasad su nesto manje mase pri rodjenju ali su vitalna i imaju i dobar porast u toku odgoja.