Ovcarstvo

Ovce su korisne domace zivotinje, jer se od njih dobijaju znacajni proizvodi za ishranu i odevanje ljudi. One su prezivari koji hranjive materije kabastih hraniva transformisu u visoko vredne proizvode animalnog porekla, kao sto su mleko i meso. Pored mleka i mesa od ovce se mogu dobiti jos vuna, koža i krzno.
Ovcije mleko je veoma vazan proizvod za ishranu ljudi u svezem i preradjenom obliku. Ono je narocito vazno za ishranu dece, bolesnih i starih ljudi, a u planinskim siromasnim krajevima predstavlja osnovni prehrambeni proizvod. U preradjevine ovcijeg mleka spadaju razne vrste sireva, kiselo mleko i jogurt. Zato su stvarane i stvaraju se nove rase ovaca visoke mlecnosti. Naime jedne imaju toliko mleka da jedva mogu da odhrane jagnjad, a druge daju i do 1.500 litara u jednoj laktaciji.
Meso ovaca i jagnjadi je veoma vazno u ishrani stanovnistva. U planinskim krajevima i drugim siromasnim rejonima iskljucivo se koristi u ishrani ova vrsta mesa. U razvijenim zemljama ova vrsta mesa se smatra kvalitetnijim od ostalih vrsta mesa, te je i najskuplje. Na nasim prostorima najukusnija su planinska jagnjad. U savremenoj ekonomici ovcarske proizvodnje racuna se da se od mesa obezbedjuje 85-90 % dohotka, dok se od vrednosti vune ostvaruje samo 10-15 %.
ovcarstvoVuna, krzno i koža predstavljaju vredne sirovine u industriji i zanatstvu. Vunska vlakna zbog svojih fizicko-hemiskih svojstava nisu potisnuta i uspesno zamenjena sintetickim vlaknima i drugim prirodnim sirovinama u tekstilnoj industriji. Kolicine neprane vune varira po ovci izmedju rasa i individua od 1-30 kg.
Stajnjak je sporedni proizvod ovaca. Ovciji feces sadrzi vise organskih materija, azota, kalijuma, kalcijuma od govedjeg. Jedna ovca moze godisnje proizvesti 500-600 kg, jagnje oko 100 kg stajnjaka, pri dodavanju prosecne kolicine slame.
Posle klanja ovce ostaju delovi (creva, rogovi…) cija je namena razlicita. Ovce se uglavnom gaje na otvorenom prostoru, izuzev specijalizovanih rasa za proizvodnju mleka. Primenjuje se ekstezivan i intezivan sistem gajenja ovaca.

Posted in Ovčarstvo, Proizvodi domaćih životinja | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Kozarstvo

POREKLO KOZA – tri pretka –Falkoneri, Bezoar, Priska
Domace rase koza.
U nasoj zemlji i okolnim republika, gaje se 6 rasa koza i to: domaca balkanska koza, domaca bela koza, domaci melezi, sanska koza, francuska alpska koza i togensburka koza.
Domaca balkanska je tipican primer primitivnih zivotinja tj. slabo produktivnih osobina. Tezina im je 34-40 kg, duga dlaka, malo vime, kosnostasna tj. tek je plodna sa navrsene 2 godine. Jari 1-2 jareta, takodje laktacija kratka 7-8 meseci. Vrlo otporna na niske temperature. Domaca bela koza je slicna balkanskoj domacoj ali je i dosta razlicita. Tezina od 30-40 kg, 300-500 litara mleka u laktaciji, jari od 2-3 jareta, dobra je rasa za oplemenjavanje, ali je dobra i kada se gaji u cistoj rasi.
Domaci melezi cine veliku grupu koza koja je nastala posle unistavanja koza. Veliki koloritet preovladjuje, takodje su dobre rase za mleko jer su dobro prilagodljive i u planinskim predelima. Smatra se da su nastale ukrstanjem domacih jarceva sa sanskim kozama.
Sanska koza vodi poreklo iz Svajcarske. Nastala je planskom selekcijom i dobrim uzgojem. Dobra je rasa, odlikuje se ronostasnoacu, plodnoscu i je dobra mlekulja. Laktacija traje 280 dana u kojoj da od 650-1000 l mleka. Ima karakteristike plemenitih rasa.
Francuska alpska koza nastala u Francuskoj, pre vise od 50 godina. Planskom selekcijom ka cilju proizvodnji mleka. Dobro razvijena tezina joj iznosi kod zenki od 50-70 kg, a jarcevi od 80-100 kg. Dobro izrazena plodnost i ranostasnost, jari od 2-3 jareta. Lako se prilagodjava svim klimackim uslovima i otporna je.
Togensburska rasa koza je dobra rasa preklom iz Svajcarske. Mlecna, ranostasana i dobra rasa za ukrstanje tj. za poboljsavnje osobina kod primitivnih rasa.
Opste karakteristike
kozaSve koze se odlikuju osobimom da se prilagodjavaju razlicitim uslovima, nege i drzanja. Nisu zahtevne u pogledu ishrane i nege. Jedina mana je sto kozije mleko ima specifican miris. Ali je mleko tzv. starovremenski lek. Koze su izuzetno plodne zivotinje, pare se u jesen i jare na prolece, bremenitost traje 150 dana tj. 5 meseci nakom koga sledi partus. Jare 1-3 jereta, a postoje slucajevi i sa 4 jareta donesena na svet. Koza se najvise gaje radi mleka, jer pojedine rase koza daju mleko tj, muzu se cele godine. Takodje, pojava rogova i resa tj. mindjusa na vratu oznacavaju dobru plodnost i mlecnost. Osim navedenih rasa koza za proizvodnju mleka postoje i rase koje se gaje za vunu tj. angorska rasa koza za proizvodnju mesa.

Posted in Kozarstvo, Rase | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Karakteristike i poreklo ovaca

Ovce su prezivari sa karakteristicnom gradjom digestivnog trakta. Zeludac je slozen. Zubi su polumesecasti. Ovca ima klinastu glavu, ostre sekutice, tanku i veoma pokretljivu gubicu, tako da moze koristiti trave koje nisko rastu. Zahvaljuci dobro razijenom vunenom pokrivacu, najveci broj rasa izvanredno podnosi umerenu klimu.
Fizioloski posmatrano, polna zrelost kod ovaca nastupa otprilike u 5 mesecu starosti. Medjutim, posto zenska grla, u to vreme nisu razvijena, to zavisi od ranostasnosti rase, ovce ulaze prvi put u priplod kada im je masa tela 75 – 80 % od standardne masa tela odraslih ovaca, odgovarajuce rase ovaca. Plodnost kod vecine rasa ovaca varira, tako da 100 ovaca ojagnji od 100 – 150 jagnjadi. Period bremenitosti traje oko 150 dana.

U dobrim uslovima gajenja produktivni zvot ovaca dostize u proseku 7-8 godina, a konstitucialno cvrsce rase mogu se drzati u priplod 10–12 godina.
Na vreme izlucivanja ovaca  iz  priploda i njihove zamene podmlatkom za priplod utice stanje zuba. Zubi kod ovaca u naajvecom broju slucajeva pocinju da krzaju, proredjuju, trose i ispadaju sa 6–8 godina u zavisnosti od nacina ishrane, a narocito od kvaliteta pase i sena.
ovceStarost ovaca se odredjuje na osnovu sekutica mlecnih i stalnih, odnosno po njihovoj velicini, debljini, zameni jednih drgiima, njihove istrosenosti itd.
Mlecna zlezda ovaca sastavljena je od dve polovine.
Prema duzini repa i mestu talozenja loja, mogu se podeliti na: dugorepe, kratkorepe, masnorepe i  masnotrticne.

Domestifikacijom ovaca pre nase ere, a zatim i za vrame nase ere, menjali su se  uslovi i delovanja coveka, tako da je doslo do velikih promena kod ovaca, kako u pogledu morofoloskog izgleda, tako isto i fizioloskih i proizvodnih sposobnosti. Ovace su postale veoma pocinjene coveku.
Prema uzrastu i nameni mogu se razlikovati sledece kategorije ovaca.
1.    Jagnje – mladunce od rodjenja do zalucenja;
2.    Siljeze –  podmladak od 6 – 12 meseci uzrasta;
3.    Dviska – zenska grla od 12 meseci uzrasta do prvog jagnjenja;
4.    Dvizak  – musko grlo u drugoj godini zivota do prvog parenja;
5.    Ovca – zesko priplodno grlo posle prvog jagnjenja;
6.    Ovan – musko priplodno grlo;
7.    Škopac – musko kastrirano grlo.

Posted in Karakteristike, Ovčarstvo | Tagged , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Vestacko osemenjavanje

Osemenjavanje domacih zivotinja ne mora se vrsiti samo parenjem, skoka priplodnika na plotkinju vec i vestackim osemenjavanjem. Ovo osemenjavanje vrsi se  mehanickim putem tj, unosenjem dobijene kontrolisane i razredjene sperme u zenske polne organe u toku polnog nagona. Ova izvanredna i efikasna zootehnicka mera za brze kvalitativno stocarstvo i suzbijanje nekih polnih bolesti uzela  je maha pred Drugi svecki rat, a narocito posle njega siroke razmere. U toku proteklih 20. godina njegova primena je uzela maha kod krava i ovaca. Do velikog koriscenja vestackog osemenjavanja doslo je zbog niza zootehnickih, ekonomskih i zooprofilaickih prednosti.

Zootehnicke prednosti – vrlo su znacajne i sastoje se u tome sto omogucavaju:

1.    brzu reprodukciju kvalitetnih priplodnjaka jer bik, ovan ili nerasta mogu godisnje dati 10 ili vise puta potomaka nego prirodnim putem
2.    brze ujednacavanje zapada
3.    efikasan nadzor nad drzanjem, ishranom, negom i koriscenjem priplodnjaka na velikim udaljenostima
4.    racionalno koriscenje priplodnjaka
5.    koriscenje sperme istog priplodnika na velikim udaljenostima
6.    brze ispitivanja priplidnjaka po potomsvu i proucavanje raznih osobina, a narocito nasledjivanje

Ekonomske prednosti se sastoje u:
•    znatne ustede u nabavci hrane i nege priplodnjaka jer se ovi izdanci kod goveda smanjuju za oko 10 puta
•    smanjenae izdataka za izgradnju staja za priplodnjake
•    efikasno suzbijanje jalovost
•    postizanje znatnih koristi samim tim sto je unapredjenjem stocarstava brze

Pored navedenih prednosti ima i nedostataka, a to su:

•    skupo  je ukoliko nije osamostaljeno
•    ubrzava se pogorsavanje kvaliteta stocarstva ukoliko se koristi losi priplodnjaci
•    teskoca oko cuvanja i transporta sperme

Posted in Razmnozavanje domacih zivotinja | Tagged , , , , , , , , , | Leave a comment

Odgoj prasadi

Prasad pri porodjaju se prihvataju, ciste se od sluzi, oslabadjaju od opni, izbrisu, skracuje im se i dezinfikuje pupcana vrpca ukoliko nije prekinuta. Postupak sa prasadima u toku  prasenja moze biti dvojak. Ukoliko je prasenje tesko i krmaca je nervozna (ustaje i leze) tada se prasad, kako se koje oprasi uzimaju i stavljaju u poseban sanduk, a tek posle zersetka prasenja podmecu pod krmacu. Suprotno od ovoga, prasad moze ostati u boksu. Naizgled mrtvorodjenom ili prignjecenom prasetu se moze pomoci masazom, vestackim disanjem ili na drugi nacin. Pri stavljanje pod krmacu vodi se racuna da svako prase prihvati sisu i posise kolostrum. Posebna paznja se obraca na manje vitalnu prasad koja se stavljaju pod prednje sise koje su vece  mlecnosti. Kada se dogodi da krmaca oprasi veci broj prasadi  ili je rec o mladoj  plotkinji (npr. prvopraskinja) tada se deo prasadi podmece pod drugu krmacu oprasenu u priblizno isto vreme. Moze nastati problem pri podmetanju prasadi jer majka prepoznaje svoju mladuncad po mirisu i ne prihvataju tudje.

prasiciPored razlicite brojnosti legla, prasad mogu biti neujednacena, sto znaci laksa i taza od 1,0kg, a ponekad cak do 2 kg telesne mase. Normalna razvijena prasad imaju prosecno oko 1,3 kg (1,0-1,5)kg. Zbog razlicitih razloga kao sto su uginuce krmace, zapaljenje vimena, agalakacija i dr; moze se primeniti vestacki odgoj prasadi. Narocito je izrazeno kada se zele proizvesti prasad nezarazena (sterilna) patogenim mikroorganizmima kako bi se zapat oslobodio nekih bolesti.

Znacajan broj odgajivaca primenjuju zalucenje prasadi sa 3 i vise nedelj (4,5,6 i vise), kada je njihova telesna masa 5-8 kilograma. Smatra se da su  prasad sa prosecnom 6 kg sposobne za dalji odgoj. Ukoliko nisu obezbedjeni dobri uslovi smestaja, nege i ishrane prasadi, tada se produzi dojni period.

 

Posted in Razmnozavanje domacih zivotinja, Svinjarstvo | Tagged , , , , , , | Leave a comment

Razmnozavanje ovaca

Polnu zrelost ovce postizu sa 6 – 12 meseci uzrasta, ali pocinju koristiti u reprodukciji kada su dovoljno telesno razvijene. Domace rase ovaca pripustaju se sa 12 -18 meseci uzrasta. Plemenite rase su polno zrele sa 6 – 9 meseci uzrasta, sto znaci da se mogu ranije koristiti u priplodu.
Ovce se mogu pariti sa ovnovima ili osemenjavati spermom priplodnika. U toku sezone parenja po jednom priplodnjaku odredjuje se razlicit broj plotkinja, sto zavisi od individualnih sposobnosti, starosti, nacin parenja, trajanja sezone parenja i dr. U sezoni parenja mladi priplodnik se pari sa 20-25, odrasli sa 60-70 i stariji sa 20-40 ovaca. Ukoliko se primenjuje vestacko osemenjavanje, tada se u sezoni parenja, spermom jednog ovna moze osemeniti 1.000 ovaca.
ovcarstvoUspesnost parenja ili osemenjavanja ovaca je 80-90 %. Neke plotkinje ojagnje blizance. Ovnovi se u reprodukciji upotrebljavaju 5-6 godina, ali trajanje iskoristavanja zavisi od zdravstvenog stanja, iskoriscavanja hrane, individualnih sposobnosti, kvaliteta dobijenih potomaka. Ovce se mogu koristiti u reprodukciji kao i ovnovi, ali i duze.
Ovce prestaju da daju jagnjad i da se muzu 1,5-2 meseca pri sezone priprusta, kako bi se zasusile i na vreme pripremile za naredni pripust.
Pri prestanku muze, ovce se detaljno pregledaju i tom prilikom se skartiraju sva bolesna, stara i iznemogla grla, kaoi grla koja se ne jagnje redovno i daju malo mleka i vune, a uz to su male telesne mase.
Ovce su domace zivotinje koje se sezonski pare. Vreme pripusta i jagnjenja zavisi od vise faktora, a najvise od toga kada trziste najvise trazi jagnjece meso, zatim od ishrane i smestajnih prilika. Jesen se smatra najboljim periodom za pripust, od pocetka septembra do kraja novembra, jer se polni nagon ovaca u to vreme najbolje ispoljava, a i jagnjenje je u tom slucaju u prolece kada ima najvise pase.
Medjutum, ako se obezbede udobni topli ovcarnici i dobra ishrana za zimski period, jagnje se moze sprovesti i u jesen u i zimu. Ovakva dobijena jagnjad se zalucuju ranije i sa 6-8 nedelja prodaju se kao kvalitetna roba za meso, a ovca se posle toga muzu. Prirodni nacin parenje ovaca moze biti: divlji, klasni, haremski i individualni.
Gravidnost ovaca pocinje posle oplodjenja. Bremenitost ovaca traje prosecno 150 dana ili 5 meseci. Faktor ishrane ima poseban uticaj na trajanje bremenitosti. Niza nivo ishrane utice na prolongiranje graviditeta ovaca.
Gajenje bremenitih ovaca je veoma znacajno u drugoj polovini, a narocito pred kraj bremenitosti, kada plod naglo raste.

Posted in Ovčarstvo, Razmnozavanje domacih zivotinja | Tagged , , , , , , , , , | 2 Comments

Rase za proizvodnju mesa

U grupu svinja ze proizvodnju mesa ubrajaju se: veliki joksir, landrasi (danski, holandski, svedski, nemacki, belijski, norvenski, finski, poljski, domaca mesnata svinja i dr.), durok, hempsir, pijetren i dr. Inostrane rase znacajne za  nase svinjarstvo su veliki joksir, landrasi, durok, hempsir i pijetren.
Bele mesnate svinje su velike plodnosti. Krmace oprase 8-14 i odgoje 7-12 prasadi. Masa prasadi pri rodjenju je 1,3kg. sa cetiri nedelje 6-7 kg. i sa sest meseci 90-110kg. Nazimice se pripustaju sa 7-8 meseci . Krmace koje su zavrsile porast mogu imati 200-250 kilograma. Randman klanja je oko 78%, a u polutkama ima preko 50 (60) i vise procenata mesa. Genetski potencijal ovih  rasa svinja dolazi do izrazaja samo ako su obezbedjeni dobri uslovi ishrane, nege i drzanja.

VELIKI JOKSIR je najznacajnija i najrasirenija rasa svinja u svetu. Ima sve karakteristike rasa za proizvodnju mesa. Za razliku od landrasa profil glave je blago ugnut, usi su uspravne a ledjna linija moze biti ispupcena, Krmace ove rase oprase 10-14 zivih prasadi. Po intezitetu rasta nalazi se ispred drugih mesnatih rasa. Dnevni prirast nerastova u testu je bio 823-922g. Konverzija 2,53-3,10kg. a mesnatost 54-60%. Kvalitet mesa je veoma dobar. Svrstan je u grupu rasa sa malim brojem zivotinja osetljivi na stres.

LANDRAS su u razlicitim zemljama stvoreni pod uticajem danskog landrasa. To su rase svinja drugog trupa sa posebno razvijenim zadnjim delom, lakom glavom i oborenih usima. Dnevni prirast nerastova variva od 750-914g. Konverzija od 2,58-3.14kg. U polutkama landrasi imaju 53-60 i vise procenata mesa.

DANSKI LANDRAS je stvoren ukrstanjem domace autohtone dugouhe rase sa joksirom.

HOLANDSKI I SVEDSKI LANDRASI su nastali oplemenjivanjem domecih rasa sa danskim landrasom. Najbrojnija rasa u Nemackoj je nemacki landras. Selekcijskim radom i stalnom kontrolom proizvodnih osobina poboljsani su intezitet rasta, iskoriscavanje hrane i povrsiina dugog ledjnog misica.
BEGIJSI LANDRAS cini grupa izrazito mesnatih rasa svinja. Odgajivacki cilj je bio povecavanje mesnatog i smanjenje masnog tkiva. Za razliku od ostalih on ima nesto kraci trup sa izrazenim dubinama i sirinama. Prosecni dnevni prirast grla u testu varira od 700-800g. Konverzija od 2,50-3,00kg. Slanina je tanka tako da je oko 10mm. U polutkama ima 56-61% mesa. U zemljama Evrope i kod naskoristi za ukrstanje kao zavrsna rasa nerastova.
DOMACA MESNATA RASA je nasa plemenita rasa nastala kombinacijskim ukrstanjem joksira, holanskog i svedskog landrasa i suboticke mangulice. Priznata je za jugoslovensku rasu 1966. godine. Nazimica se pripustaju sa oko 8 meseci uzrasta.Krmace oprase prosecno 10,5 i odgaje 9 i vise prasadi. U tovu od 20-95kg, prosecan dnevni prirast je 650g, a od 90-115 kg je veci od 700g, a konverzija je 3,0-3,5kg. hrane/kg. prirasta.
PIJETREN je jedana od najmladjih plemenitih rasa svinja u Belgiji. To je crno-bela rasa svinja srednje velicine i zdepastog trupa. Posebno su razvijeni  najmesnatiji delovi trupa, butevi ili i plecke su tako razvijeni da se kaze da svinja ima cetiri sunke. Porast svinja je sporija i manja plodnosti (8-9 prasadi). Dnevni prirast grla u testu varira od 680-770g, debljina slanine je ispod 10mm. Pijetren je najosetljivija rasa. U polutkama ima od 60% mesa. Kvalitet mesa je slabiji. To je rasa sa najvecim procentom halotan pozitivnih zivotinja odnosno osetljivih na stres.
DUROK je americka rasa svinje nastala u 19. veku. Bila su poznata 2 tipa svinja (velika i robusan i mali i mesnati tip) sa crvenom bojom dlake cijem ukrstanjem je stvorena danjasna rasa. Najrasprostanjenija je rasa u SAD-u i Kanadi. Zivotinje su srednje do krupne sa dobro razvijenim mesnatim delovima tela. Trup je srednje dug. Ovoj rasi se pripisuje dobar rasat i iskoriscavanje hrane. Durok u Kanadi do 90kg telesne mase postize veci dnevni prirast od jaksira, landrasa i hempsira. Prosecan dnevni rasat je nesto veci od 860g, a konverzija 2,53kg hrane/kg prirasta. U Danskoj mesnatost duroka je nesto veca iznad 63% ali je niza nego u velikog joksira (65.1%), hempsira (64.9%) i landrasa (64,7%). Durok se gaji u cistoj rasi i upotrebljava za ukrstanje.
HEMSIR je americka mesnata rasa svinja u cijem stvaranju su ucestvovale rase sa belim pojasen iz  Engleske. Rasa se narocito sirila  u regionima kukuruza ali i sire. Ona je sitnija od ostalih americkih rasa. Trup je srednje dug sa blago ispupcenom ledjnom linijom. Boja cekinje je crna sa belim pojasom preko grebena i prednjih nogu. Dnevni prirast nerasta u testu varira od 820 do 870g, a konverzija od 2,58- 2,86kg sa razlikama izmedju zapata. Plodnost hemsira varira. Postoje podaci prema kojima je srednja plodna rasa sa vise od 8,5 prasadi u leglu do onih prema kojima oprasi 10-12 prasadi. Prasad su nesto manje mase pri rodjenju ali su vitalna i imaju i dobar porast u toku odgoja.

Posted in Rase, Svinjarstvo | Tagged , , , , , , , , , | Leave a comment

Trziste mleka

Preduzeća iz oblasti agroindustrijskog kompleksa, kao i cele privrede, u prethodnoj deceniji kravlje mlekoposlovala su u vrlo nepovoljnim, takoreći ”nemogućim” uslovima. Posledica takvog stanja je veliko osiromašenje većine preduzeća, što se jasno ogleda u izrazitom padu svih naturalnih i finansijskih parametara uspeha. Preduzeća koja se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom i prehrambenom industrijom, posmatrano zbirno za celu Srbiju, već duži vremenski period konstantno ostvaruju negativan finansijski rezultat.
U procesu tranzicije naše privrede očekivali su se znatno bolji efekti u svim segmentima – proizvodnim, finansijskim, zapošljavanju, investicijama itd. Generalno posmatrano, proces transformacije je dao niz pozitivnih rezultata (bolje iskorišćenje kapaciteta, povećanje obima proizvodnje, obnavljanje tehnologije, osvajanje novih tržišta, rast suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni, povećanje zarada zaposlenih itd.). To je, ipak, daleko ne samo od očekivanih već i realno mogućih rezultata. Svi pozitivni efekti vlasničke transformacije još uvek nisu u potpunosti došli do izražaja, i mogu se očekivati u narednom periodu.
Poslednjih godina preduzimaju se značajnije mere ekonomske politike u cilju poboljšanja ekonomskog položaja privrednih subjekata iz oblasti agroindustrijskog sektora (oslobađanje od poreza, otpisivanje dela duga, subvencionisanje izvoza, razne premije i regresi, nešto povoljniji krediti i sl.) Ove mere daju značajne pozitivne efekte, ali to je još uvek nedovoljno. Našim preduzećima je opet dozvoljen pristup tržištima razvijenih zemalja, ali taj povratak ide dosta sporo, jer nisu u stanju da se uspešno nose sa izrazito jakom konkurencijom. Ipak, treba naglasiti da se preduzeća polako ali sigurno vraćaju na tržišta drugih zemalja, prevashodno bivših republika zajedničke države.
mlekareU Srbiji danas ima oko 230 mlekara koje godišnje otkupe i u njima prerade više od 900 miliona litara mleka. Inače, u zemlji se proizvede oko 1,8 milijardi litara mleka, pa se najveći deo naturalno i potroši. Trenutno u Srbiji ima manje od milion goveda, od toga oko 700.000 krava i steonih junica. Taj nivo stočarstva Srbija je imala i 1910. godine. Istovremeno sa smanjenjem stočnog  fonda, rastao je broj mini mlekara, posebno u poslednjih nekoliko godina, kada se obavljala i privatizacija industrije mleka u Srbiji. Za  naše fabrike, a posebno tržište, zainteresovalo se mnogo stranih partnera-kupaca. Tako je privatizacija industrije mleka uglavnom dovedena do kraja. Najveći broj velikih srpskih mlekara, njih šest, kupio je Investicioni fond iz Velike Britanije ”Salford” koji je na taj način postao vlasnik 65% industrije mleka i sad zauzima 85% domaćeg tržišta. Logično se nameće pitanje da li je u ovoj grani privrede uspostavljen i monopol. Verovatno jeste. Investicioni fond ”Salford” je kupovinom  Novosadske mlekare planirao da se obavi dokapitalizacija sa 6,5 miliona evra. Za samo prve dve godine (do 2005. godine) više je urađeno u njoj nego za prethodnih deceniju i po. Najbolji dokaz je da danas vrednost Novosadske mlekare iznosi 32 miliona evra, a kada su ušli u sastav investicionog fonda to je bilo 20 miliona evra. Investicije su odmah dale i rezultate pa raste proizvodnja i prerada. Investicije su i dalje u toku pa se sad obavljaju ulaganja od oko 8,5 miliona evra, a samo u ovoj godini to će biti 2,5 miliona evra.
Analizirajući dosadašnje tokove privatizacije srpskih mlekara, može se reći da ima i pozitivnih i negativnih efekata. Novim vlasnicima mlekara mora se priznati da su dosta uradili kako bi povećali kvalitet, razvili farmerstvo i preduzeli druge korake na približavanju evropskim standardima. Najveći problem je što su zadržali niske otkupne cene i time uticali na pad proizvodnje, odnosno na pogoršanje ekonomskog položaja proizvođača.

Posted in Mleko, Proizvodi domaćih životinja | Tagged , , , , , , | Leave a comment

Kunić

Domaci kunic vodi poreklo iz oblasti sredozemnog mora (oryctolagus cuniculus) koji pripada redu zecolikih (lagomoridae) i familiji zecasti (leporida) kunica. Sistematski naziv za kunica potice od grckog oryttein – kopati, lagos – zec i latinskog cuniculus – podzemni tunel – zec koji kopa tunele ispod zemlje. Vrste  zecolikih kunica je po filogenetskom aspektu vrlo srodna sa rodom glodarara ( rodentia).kunic

Razlika izmedju kunica i zeca

Kunic  i zec i dan danas zive u divljini ali covek je uspeo samo kunica da pripitomiti. Kunic zivi u kilonijama i tunelima ispod zemlje, a zec na zemlji i samostalno,samo za vreme parenja se sastaje sa zenkom. Pokusajem  parenja kunica  i zeca embrion je uginjavao oko 48h od oplodnje. Razlika je i anat.-morfoloska, kunic ima obliju glavu i kracu nego zec, usi su kod kunica trostruko krace od zecijih, mada za orijase to nije slucaj. Telo zeca je duze i uze  u poredjenju s kunicom ( zbijenog tela), te su zecu duzi ekstrimiteti i visina grebena, zenka kunica je gravidna od 28-32 dana, dok je zecica oko 50-52 dana, zenka kunica koti mlade bez dlake i slepe dok zecica sa dlakom i otvorenih ociju i sposobne za “uslovno” samostalan zivot. Kunic je zbijene gradje sto mu omogucava da kopa tunele i krece se podzemnim hodnicima radi  skrivanja od neprijatelja. Udvaranje pre parenja kod zeceva lici na boks mec (paretneri stoje na zadnjim nogama i “tuku se”). Kod kunica muzjak vija zenku sve dok “ne pristine” na parenje, Postoje vise kriterijuma po kojima se rase odredjuju ( u cemu se vidi svrha gajenja): 1) meso, 2) krzno (koza), 3) vune (angora), 4) patuljaste (kucni ljubinci).

 

zecUsi su veoma vazne za identifikaciju jer se u njih tetoviraju simboli (uz duzinu uha, u medijalnom kanalu), na njihov rub zasecaju pojedini oblici ili se prstenuju zivotinje, Desno uvo  mesec i godine rodjenja (npr. O5. O8), redni farmerski broj (npr. 13 ). Levo uvo  teritorijalni simbol (RS), registarski broj farme ili udruzenja (32). Kod kunica posto se zubna masa stalno trosi i tokom zivota stlno raste cesto se desava da dolazi do predgriza i podgriza. U tim slucajevima vlasnici donose svog ljubimca na redovno skracivanje sekutica. Kod kunica nepravilno odgajanih moze doci do stvaranja zuljeva na tabanima. Vazno je napomenuti da ishrana  pravi  velike probleme kod kunica. Nadut zeluca i creva je cest ZBOG NE PAZNJE COVEKA . Kunic se mora polako uvoditi u socnu ishranu i necete imati problema. Poznavanjem prostiranja krvnih sudova kroz usi kunica mozemo vrsiti punkciju krvi ili i. v. terapiju. Usi kunicu sluze za primanje zvucnih signala i kao ventilator za hladjenje. Kunici se hvataju za kozu u medjulopaticnoj regiji ( sa punom sakom). Nikako ne sme da se hvata za usi jer moze doci do iscesenja atlanto-okcipitalnog zgloba.

Posted in Karakteristike, Kuničarstvo, Proizvodi domaćih životinja | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Svinje

Svinjarstvo je znacajna grana stocarstva u svetu i kod nas. Svinjsko meso cini 40,2% ukupne proizvodnje mesa u svetu. U zemljama sa ravijemim svinjarstvom mogu biti zastupljena dva pravca, proizvodnja mesa i priplodnih svinja. U manje razvijenim podrucjima i radi proizvodnje masti. Rodonacelnici svinja su divlji preci od kojih su pripitomljena i domestikacijom  nastale primitivne rase. Domace rase svinja poticu od dva rodonacelnika, evrepske ( Sus scrofa ferus) i azijske divlje svinje ( Sus vittatus), mada neki navode  i sredozemnu divlju svinju (Sus mediteraneus) kao pretka. Svinja je  svastojed. Kategorije svinja su: prasad, nazimad, krmace, nerastovi i tovne svinje.
Kategorija svinja su: dobra sposobnost razmnozavanja, intenzivan rast, dobro iskoriscavanje hrane, mali procenat gubitaka, kvalitetni proizvodi za ishranu ljudi se dobijaju od svinje, dobra sposobnost prilagodjavanja, povecana osetljivost na neadekvatne uslove okoline, narocito rasa za proizvonju mesa.

svinjaRASE SVINJA
U razlicitim uslovima okoline, odgajivanjem u cistoj rasi i ukrstenjem, covek je stvorio veliki broj rasa svinja. Seoba stanovnistva i trgovina uticala su na sirenje rasa, a kasinijom primenom razlicitih metoda odgajivanje stvorene su nove rase koje u sebi nose gene oba rodonacelnika. Podela rasa se moze obaviti na osnovu razlicitih kriterijuma i to prema proizvodnim sposobnostima ( rase za proizvodnju mesa, rasa za proizvodnju masti, i rase za proizvodnju mesa i masti ), stepenu odgajanja (primitivna, prelazne i plemenite rase), zemljma postanka (domace i inostrane) i dr.

RASE ZA PROIZVODNJU MASTI, MASTI I MESA
Ova grupu cine primitivne i prelazne rase svinja. Najstarija autohtona rasa najslicnija divljoj svinji je bila siska. U ekstenzivnim uslovima gajenja u Sumadiji je nastala sumadinka. Nazivali su je Milosevom ili srpskom svinjom. Smatra se da je u poboljsanim  uslovima sumadinka prelasla u mangulicu. To je masna, kasnostasana rasa svinja slabe plodnosti i sporog rasta. Gajena je u zitorodnim i kukuruznim regionima nase zemlje, Madjerske i Rumunije. Plodnost mangulice je mala (prosecno 5-6 rodjene i 4-5 odgajane prasadi). Presad su dobre otpornosti. Dobro utovljena grla imaju u trupu 2/3 masti i 1/3 misicavog tkiva. Kvalitet mesa je slab.
Crna slavonska (pfajferica) je prelazna rasa stvorena u okolini Osijeka. Storio ju je vlasnik Leopold Pfajfer po kome je dobila naziv i to sistematskim ukrstenjem lasaste mangulice, beksira i poland kine. Ona je vece plodnosti (oprasi 7 prasadi), ranostasnija je i boljih tovnih sposobnosti.
MORAVKA je rasa za proizvodnju mesa i masti stvorena u dolini Morave ali se posle prosirila i u druge delove Srbije. Nastala je nesistemskim ukrstanjem sumadinke odnosno mangulice i berksira. Moravka je tip crnih svinja vece polodnosti, brzeg rasta i bolje mesnatosti od  manguljice.
RESAVKA je rasa za proizvodnju mesa i masti nastala nesistemskim ukrstanjem. Ono je crno – bele boje i po vecini slicna moravki.

Posted in Karakteristike, Rase, Svinjarstvo | Tagged , , , , , , , , , , , | Leave a comment