Razmnozavanje ovaca

Polnu zrelost ovce postizu sa 6 – 12 meseci uzrasta, ali pocinju koristiti u reprodukciji kada su dovoljno telesno razvijene. Domace rase ovaca pripustaju se sa 12 -18 meseci uzrasta. Plemenite rase su polno zrele sa 6 – 9 meseci uzrasta, sto znaci da se mogu ranije koristiti u priplodu.
Ovce se mogu pariti sa ovnovima ili osemenjavati spermom priplodnika. U toku sezone parenja po jednom priplodnjaku odredjuje se razlicit broj plotkinja, sto zavisi od individualnih sposobnosti, starosti, nacin parenja, trajanja sezone parenja i dr. U sezoni parenja mladi priplodnik se pari sa 20-25, odrasli sa 60-70 i stariji sa 20-40 ovaca. Ukoliko se primenjuje vestacko osemenjavanje, tada se u sezoni parenja, spermom jednog ovna moze osemeniti 1.000 ovaca.
OLYMPUS DIGITAL CAMERAUspesnost parenja ili osemenjavanja ovaca je 80-90 %. Neke plotkinje ojagnje blizance. Ovnovi se u reprodukciji upotrebljavaju 5-6 godina, ali trajanje iskoristavanja zavisi od zdravstvenog stanja, iskoriscavanja hrane, individualnih sposobnosti, kvaliteta dobijenih potomaka. Ovce se mogu koristiti u reprodukciji kao i ovnovi, ali i duze.
Ovce prestaju da daju jagnjad i da se muzu 1,5-2 meseca pri sezone priprusta, kako bi se zasusile i na vreme pripremile za naredni pripust.
Pri prestanku muze, ovce se detaljno pregledaju i tom prilikom se skartiraju sva bolesna, stara i iznemogla grla, kaoi grla koja se ne jagnje redovno i daju malo mleka i vune, a uz to su male telesne mase.
Ovce su domace zivotinje koje se sezonski pare. Vreme pripusta i jagnjenja zavisi od vise faktora, a najvise od toga kada trziste najvise trazi jagnjece meso, zatim od ishrane i smestajnih prilika. Jesen se smatra najboljim periodom za pripust, od pocetka septembra do kraja novembra, jer se polni nagon ovaca u to vreme najbolje ispoljava, a i jagnjenje je u tom slucaju u prolece kada ima najvise pase.
Medjutum, ako se obezbede udobni topli ovcarnici i dobra ishrana za zimski period, jagnje se moze sprovesti i u jesen u i zimu. Ovakva dobijena jagnjad se zalucuju ranije i sa 6-8 nedelja prodaju se kao kvalitetna roba za meso, a ovca se posle toga muzu. Prirodni nacin parenje ovaca moze biti: divlji, klasni, haremski i individualni.
Gravidnost ovaca pocinje posle oplodjenja. Bremenitost ovaca traje prosecno 150 dana ili 5 meseci. Faktor ishrane ima poseban uticaj na trajanje bremenitosti. Niza nivo ishrane utice na prolongiranje graviditeta ovaca.
Gajenje bremenitih ovaca je veoma znacajno u drugoj polovini, a narocito pred kraj bremenitosti, kada plod naglo raste.

Karakteristike i poreklo ovaca

Ovce su prezivari sa karakteristicnom gradjom digestivnog trakta. Zeludac je slozen. Zubi su polumesecasti. Ovca ima klinastu glavu, ostre sekutice, tanku i veoma pokretljivu gubicu, tako da moze koristiti trave koje nisko rastu. Zahvaljuci dobro razijenom vunenom pokrivacu, najveci broj rasa izvanredno podnosi umerenu klimu.
Fizioloski posmatrano, polna zrelost kod ovaca nastupa otprilike u 5 mesecu starosti. Medjutim, posto zenska grla, u to vreme nisu razvijena, to zavisi od ranostasnosti rase, ovce ulaze prvi put u priplod kada im je masa tela 75 – 80 % od standardne masa tela odraslih ovaca, odgovarajuce rase ovaca. Plodnost kod vecine rasa ovaca varira, tako da 100 ovaca ojagnji od 100 – 150 jagnjadi. Period bremenitosti traje oko 150 dana.

U dobrim uslovima gajenja produktivni zvot ovaca dostize u proseku 7-8 godina, a konstitucialno cvrsce rase mogu se drzati u priplod 10–12 godina.
Na vreme izlucivanja ovaca  iz  priploda i njihove zamene podmlatkom za priplod utice stanje zuba. Zubi kod ovaca u naajvecom broju slucajeva pocinju da krzaju, proredjuju, trose i ispadaju sa 6–8 godina u zavisnosti od nacina ishrane, a narocito od kvaliteta pase i sena.
ovceStarost ovaca se odredjuje na osnovu sekutica mlecnih i stalnih, odnosno po njihovoj velicini, debljini, zameni jednih drgiima, njihove istrosenosti itd.
Mlecna zlezda ovaca sastavljena je od dve polovine.
Prema duzini repa i mestu talozenja loja, mogu se podeliti na: dugorepe, kratkorepe, masnorepe i  masnotrticne.

Domestifikacijom ovaca pre nase ere, a zatim i za vrame nase ere, menjali su se  uslovi i delovanja coveka, tako da je doslo do velikih promena kod ovaca, kako u pogledu morofoloskog izgleda, tako isto i fizioloskih i proizvodnih sposobnosti. Ovace su postale veoma pocinjene coveku.
Prema uzrastu i nameni mogu se razlikovati sledece kategorije ovaca.
1.    Jagnje – mladunce od rodjenja do zalucenja;
2.    Siljeze –  podmladak od 6 – 12 meseci uzrasta;
3.    Dviska – zenska grla od 12 meseci uzrasta do prvog jagnjenja;
4.    Dvizak  – musko grlo u drugoj godini zivota do prvog parenja;
5.    Ovca – zesko priplodno grlo posle prvog jagnjenja;
6.    Ovan – musko priplodno grlo;
7.    Škopac – musko kastrirano grlo.

Ovcarstvo

Ovce su korisne domace zivotinje, jer se od njih dobijaju znacajni proizvodi za ishranu i odevanje ljudi. One su prezivari koji hranjive materije kabastih hraniva transformisu u visoko vredne proizvode animalnog porekla, kao sto su mleko i meso. Pored mleka i mesa od ovce se mogu dobiti jos vuna, koža i krzno.
Ovcije mleko je veoma vazan proizvod za ishranu ljudi u svezem i preradjenom obliku. Ono je narocito vazno za ishranu dece, bolesnih i starih ljudi, a u planinskim siromasnim krajevima predstavlja osnovni prehrambeni proizvod. U preradjevine ovcijeg mleka spadaju razne vrste sireva, kiselo mleko i jogurt. Zato su stvarane i stvaraju se nove rase ovaca visoke mlecnosti. Naime jedne imaju toliko mleka da jedva mogu da odhrane jagnjad, a druge daju i do 1.500 litara u jednoj laktaciji.
Meso ovaca i jagnjadi je veoma vazno u ishrani stanovnistva. U planinskim krajevima i drugim siromasnim rejonima iskljucivo se koristi u ishrani ova vrsta mesa. U razvijenim zemljama ova vrsta mesa se smatra kvalitetnijim od ostalih vrsta mesa, te je i najskuplje. Na nasim prostorima najukusnija su planinska jagnjad. U savremenoj ekonomici ovcarske proizvodnje racuna se da se od mesa obezbedjuje 85-90 % dohotka, dok se od vrednosti vune ostvaruje samo 10-15 %.
ovcarstvoVuna, krzno i koža predstavljaju vredne sirovine u industriji i zanatstvu. Vunska vlakna zbog svojih fizicko-hemiskih svojstava nisu potisnuta i uspesno zamenjena sintetickim vlaknima i drugim prirodnim sirovinama u tekstilnoj industriji. Kolicine neprane vune varira po ovci izmedju rasa i individua od 1-30 kg.
Stajnjak je sporedni proizvod ovaca. Ovciji feces sadrzi vise organskih materija, azota, kalijuma, kalcijuma od govedjeg. Jedna ovca moze godisnje proizvesti 500-600 kg, jagnje oko 100 kg stajnjaka, pri dodavanju prosecne kolicine slame.
Posle klanja ovce ostaju delovi (creva, rogovi…) cija je namena razlicita. Ovce se uglavnom gaje na otvorenom prostoru, izuzev specijalizovanih rasa za proizvodnju mleka. Primenjuje se ekstezivan i intezivan sistem gajenja ovaca.

Proizvodnja ovcijeg mesa

Ovcije i jagnjece mesa su veoma vazni proizvodi u ovcarstvu. Ono se dobija od zivotinja razlicitog uzrasta. Posle klanja grla dobije se meso kao namernica i sirovina u industriji mesa. Sporedni proizvodi pri klanju su koža, krv, kosti, creva i sl.
Proizvodnja ovcijeg mesa zavisi od ukupnog broja ovaca, broja zaklanih grla razlicitih kategorija u toku godine, telesne mase, stepena utovljenosti, randmana i kvaliteta trupa.
Karegorija ovaca za klanje su:
1.    jagnjad sisančad – grla oba pola do 3 meseca uzrasta, razlicite mase i randmana 50-60%;
2.    jagnjad odlucena- tovljena grlo oba pola od 3–9 meseci uzrasta, razlicite telesne mase i randmana 48 – 54%;
3.    šilježed – muska kastrirana grla i zenska grla od  9–18 meseci uzrasta;
4.    ovce i ovnovi – muska i zenska grla izlucena iz priploda.

Randman je odnos mase ohladjenog trupa i mase tela pre klanja, iskazan u procentima. Varira od 40 – 60 % i zavisi od rase, kategotije, pola stepena utovljenosti. Polutke se seku na osnovne delove i prema njma meso se kategorizuje u I, II, i III kategoriju. Jagnjece i ovcije meso je lako svarljivo, bogato belancevinama, vitaminima grupe B i mineralnim materijama.

Proizvodnja vune

Vuna pokriva telo ovaca. Vunska vlakna izrastaju iz kože i slozena su u snopice i snopove, pramencice i pramenove, povezana spoljnim vlaknima i premazana masnim znojem (serina). Stvaranjem i porast vunskih vlakna je slozen biohemijski proces.

Runo je spoljni pokrivac ovaca, sastavljen od pramencica, pramenova snopica i snopova medjusobno povezana i premazana serom.
Pramenovi i pramencici mogu biti: siljasti, cilindricni, levkasti. S obzirom na gradju pramenova runo moze biti: otvoreno, zatvoreno, poluzatvoreno.
Masa runa je veoma vazna osobina na koju utice genetski i spoljsni cinioci. Kolicina neprane vune varira izmedju rasa ovaca, individua istog genotipa, pola ovaca. Ona zavisi od obraslosti, gustine, kolicini sere i primesa. Merenje masa runa se obavlja posle strize.
vunaVlakno formira vunski pokrivac. Razlikuje se sledece vrste vunskih vlakana: puh osjasta, prelazna, mrtva, pasja,i pokrovne dlake.
Fizicko – mehanicke osobine vlakna su: duzina i visina, vijugavosti, finoca, jacina rastegljivosti, elasticnost, torzija, gipkost, sjaj, boja itd. S obzirom na debljinu, odnosno precnik vlakana obavlja se podela vune prema Lehmannu, od najtanjih do najdebljih na sledece klase: 5A, 4A, 3A, 2A, A, B1, B2, C, D, E i F.
Lojne i znojne zlezde luce vunski masni znoj. On stiti vunska vlakna od nepovoljnih spoljasnih uticaja. Vuna pored masnog znoja sadrzi razlicite primese, kao sto su pesak, prasina, hrana itd.
Randman vune prestavlja kolicinu oprane vune koja se dobija od 100 kg neprane vune kada se odstrane serina i primesi i uveca za sadrzaj vlage. Runo se osusi, tako da vlaznost 15-17 %. Randman vune varira od 30-80%.

Obelezavanje domacih zivotinja

Svrha obelezavanja domacih zivotinja je da omoguci u svako doba laku i pouzdanu idetifikaciju svakog pojedinacnog grla. Ova, veoma vazna zootehnicka mera sastoji se u tome da se zivotinjama na podesnom mestu stave odredjeni znaci pomicu kojih se mogu  pouzdano identifikovati i upisati u za to predvidjene maticne knjige. Bez  pouzdanih znakova kojima se obelezavaju domace zivotinje  nije moguce sprovoditi potrebne mere proizvodnosti i plodnosti, selekciju, kao i mnoge zootehnicke mere koje se sprovode u praksi. Prilikom obelezavanja je vazno da  stavljeni znaci, bez obzira o kojima se radi, trajno drze, odnosno ostanu na postavljenom mestu  da se mogu uvek lako, brzo i tacno raspoznati – procitati i lako staviti na postavljeno mesto; da ne ruze izgled zivotinja  da se prilikom njegovog stavljanja ne ostecuje koza ili vuna, kao i da se mogu stavljati u najranijoj mladosti, odnosno odmah ili koji dan kasnije nakom dolaska mladunceta na svet; da nisu suvise skupi. U praksi se najcesce primenjuju sledeci: rovasenja, zigosanje, stavljanje metalnih ili plasticnih markica, elektonski sisten identifikacije.

Rovašenje
Rovasenje je najednostevniji i najjeftiniji nacin obelezavanja, a sem toga, moze se primenjivati za obelezavanje mladuncadi od prvih dana starosti i kod svih grla, bez obzira da li imaju pigmentirane ili nepigmentirane usi, a uglavnom se koristi za obelezavanje svinja, koza i ovaca. Losa strana ovog obelezavanja je sto kvari izgled zivotinje, tesko desifrovanje, narocito kod svinja koje jednoj drugoj mogu da otkimu deo uha, usled cega je nemoguce procitati broj grla. Rovasenje se vrsi na taj nacin, sto se specijalnim rovas klestima iseca deo uha ili se uho busi, tako da mesto i oblik secenja predstavljaju odgovarajucu brojnu vrednost. Sabiranjem tih vrednosti na levom i desnom uhu dobija se broj doticnog grla. Pomocu klesta prave se na ivicama usijusiljsti odnosno trouglasti useci – rovasi, a na sredini se buse okrugle, lako uocljive rupe. Kod nas su poznata  svedsa i engleska sema rovasenja.

Tetoviranje
Tetoviranje je prilicno jednostavan i jeftin nacin obelezavanja. Njegov nedostatak je u tome sto se neka mladuncad ne mogu tetovirati odmah po rodjenju, sto tetovirani brojevi cesto zarastu, sto se teze ocitavaju brojevi kod zivotinja sa prigmentiranim usima. Primenjuje se kod giveda, svinja, ovaca, kao i kod kunica, a redje za obelezavanje zdrebadi. Za tetoviranje su potrebne specijalna tetvir klesta u koja se umecu brojevi  napravljeni od tankih celicnih iglica. Za obelezavanje goveda koriste se iglice duzine 20 mm, a za sitne zivotinje 10 ili 15 mm. Vrsi se tako sto se pripreme klesta, stave brojevi u lezista, zatim se vrsi proba na listu papira. Unutrasnja stana uha ili ima veoma malo dlake a to je obicno sredina usne skoljke, obrise se cistom krpom. Zatim se to mesto ocisti alkoholom ili benzinom. Ocisceni deo uha se potom uvuce u klesta pa se vodeci racuna da se krvi sudovi sto manje povrede, stezanjm klesta u usnu skoljku utisnu iglice brojeva umetnutih u klesta, Nakon toga se mesto namaze tetovir pastom. Ako ima krvi treba sacekati da krv stane i tek tada utrljati pastu. Nakom 10 dana vrsi se provera da la se tetovir vidi. U levo uho se utiskuje maticni broj, a u desni broj oca.

Zigosanje
Postije dve vrste zigosanja, i to topla i hladna metoda.
Toplo zigosanje je jeftin nacin obelezavanja, ali ima nedostatka. Ono se izvodi pomocu gvozdenih zigova koji na jednom kraju imaju figure pojedinih brojeva, a na drugom  drvene drske. Kraj sa brojem se usija te se broj utisne u osnovu roga ili kod ekvida, u kopito ili kožu. Posle zigosanja se utisnuti brojevi premazu firnajzom, sto se ponavlja vise puta tokom prvih 15 dana. Negativna strana je sto se utisnuti brojevi rastom rogova postepeno gube, pa se moraju vremenom obnavljati, a kod konja se umanjuje kvalitet kože.
Hladno zigosanje se vrsi pomocu zigova uronjeni u tecni azot. Obelezavanje tecnim aztom se smatra najsigurnijem nacinom obelezavanja u stocarstvu. Broj se upisuje na vrat sa one strane vrata koju pokriva griva. Obelezavanje podmlatka vrsi se u starosti od 6 meseci. Za obelezavanje hladnim zigosanjem potrebna je sledeca oprema:
•    kontejner od 15 l za trasport i lagerovanje tecnog azota,
•    garnitura zigova od bakra (100 x 50 x 10 mm),
•    sud od stiropora u kom se smrzavaju zigovi,
•    pribor za brijanje dlaka, ciscenje i dezinfekciju kože,
•    uredjej ili pribor za imobilizaciju zivotinja.
Temperatura ziga je -196 stepeni.

Metalne ili plasticne markice
Metalne ili plasticne markice su najpodesniji nacin obelezavanja domacih zivotinja. Njimaobelezavanjese mogu obeleziti sve vrste domacih zivotinja, na prilicno jednostavan nacin, i ogranicenja u pogledu visine brojeva. Ove oznake imaju na sebi utisnute brojeve, te su veoma citki i jednostavni za ocitavanje. Postavljaju se na uho zivotinje. Sastje se iz muskog i zenskog dela koji se posle stavljanja u predhodno probusenu rupu na uhu, utisnu jedan u drugi. Vrsi se posebnim Derijas klestama. Markice se postavljaju na oba uha i moraju sadrati kod drzave, kod organizacije – uzgajivaca i broj samog grla. Kod konja se ne stavlja u uho, vec se pricvrste za grivu. Kod zivine se koriste krilne markice ili nozni prstenovi.

Elektronski sistem obelezavanja
Doprinosi povecanju produktivnosti proizvodnje, zahvaljujuci 100 % sigurnosti ocitavanja. Ona podrazumeva:
•    usne markice sa ugradjenim mikro cipom i kodnim brojem,
•    mikro cipovi ubaceni pod kožu zivotinje,
•    responder ugradjen u okovratnik,
•    buražna kapsula.

Ostali nacini obelezavanja
Oni se uglavnom privremanog karaktera, odnosno za kraci vremenski period. Neki od nacina su:
•    privremano obelezavanje odmah po rodjenju,
•    pomocu masne boje,
•    pomocu plehanih sablina ili zigova,
•    pomocu drvene ili metalne plocice,
•    sisanje dlake na sapima,
•    na osnovu otiska gubice.

Maticno knjigovodstvo i organizacija vodjenja knjiga

Za uspesno sprovodjenje selekcije i unapredjenje stocarstva jedan od vaznih uslova je uredno i tacno vodjenje maticnog knjigovodstva. Maticno knjigovodstvo cini vise razlicitih knjiga, od kojih svaka sluzi za odredjenu srhu. U njih se upisuje, pre svega, podaci o grlima koji se nameravaju koristiti ili koriste u priplodu, a neophodni su da bi se ona mogla tacno identifikovali i pravilno oceniti, odnosno odabrati za dalju reprodukciju. Maticne knjige nazivaju se jos i: Poreklopisne, Geneoloske ili Zapatne knjige. Maticno knjigovodstvo treba da pruzi verodostojne i sigurne podatke o poreklu i starosti priplidnih grla, o njihovom zdravlju, razvijenosti, produktivinosti, plodnosti i naslednim  sposobnostima. Ono daje vernu sliku o vrednosti nekog grla. Osim toga, na osnovu podataka iz maticne knjige treba obezbediti da  ne dodje do nezeljenog uzgoja u srodstvu. Ono treba omoguci svrstavanje grla u linije, redove i familije. Maticne knjige imaju u savremenoj zootehnici izvanredno veliki znacaj, jer je tacno, uredno i strucno njihovo vodjenje, jedan od uslova za uspesno sprovodjenje selekcije i unapredjenja stocarstva.
Maticnom knjigovodstvu ljudi – Zootehnicari jos od davnina poklanjaju duznu paznju. Naime, prva glavna maticna knjiga osnovana je 1793. godine u Velikoj Britaniji, i to za konje – Stud book, a zatim je 1822. godine osnovana prva glavna maticna knjiga za goveda – Herd book. Jos kasnije su osnovane glavne knjige za svinje- Pig book, za ovce – Flock book i za zivinu – Pen book. U nasoj zemlji, prva glavna maticna knjiga osnovana je 1923. godine, i to za punokrvne engleske trkacke  konje, dok je 1937.godine bila osnovana i glavna knjiga za goveda (Juoslovenski Herd book). Obe knjige vodjene su do pocetka drugog svetskog rata.
Danasnje stanje maticnog knjigovostva u svetu je u direktnoj vezi sa stepenom razvoja stocarske proizvodne. U zemljama sa naprednom-modernom, stocarskom proizvodnjom njemu se posvecuje veoma velika paznja. Medjutim, u zemljama sa slabijim ili slabo razvijenim stocarstvom, maticnom knjigovodstvu se jos ne poklanja potrebna paznja. Jedan od  neobicno vaznih preduslova za uspesan razvoj maticnog knjigovodstva je unifikacija pojedinih maticnih knjiga u okviru svake vrse domacih zivotinja i metode njihovog vodjenja, a zatim za vodjenje kontrole proizvodnih sposobnosti, a za priplodnjake i o kontroli nasledjivanje radi kompletnih podataka maticnog knjigovostva za uspesno sprovodjenje selekcije.