Svinje

Svinjarstvo je znacajna grana stocarstva u svetu i kod nas. Svinjsko meso cini 40,2% ukupne proizvodnje mesa u svetu. U zemljama sa ravijemim svinjarstvom mogu biti zastupljena dva pravca, proizvodnja mesa i priplodnih svinja. U manje razvijenim podrucjima i radi proizvodnje masti. Rodonacelnici svinja su divlji preci od kojih su pripitomljena i domestikacijom  nastale primitivne rase. Domace rase svinja poticu od dva rodonacelnika, evrepske ( Sus scrofa ferus) i azijske divlje svinje ( Sus vittatus), mada neki navode  i sredozemnu divlju svinju (Sus mediteraneus) kao pretka. Svinja je  svastojed. Kategorije svinja su: prasad, nazimad, krmace, nerastovi i tovne svinje.
Kategorija svinja su: dobra sposobnost razmnozavanja, intenzivan rast, dobro iskoriscavanje hrane, mali procenat gubitaka, kvalitetni proizvodi za ishranu ljudi se dobijaju od svinje, dobra sposobnost prilagodjavanja, povecana osetljivost na neadekvatne uslove okoline, narocito rasa za proizvonju mesa.

svinjaRASE SVINJA
U razlicitim uslovima okoline, odgajivanjem u cistoj rasi i ukrstenjem, covek je stvorio veliki broj rasa svinja. Seoba stanovnistva i trgovina uticala su na sirenje rasa, a kasinijom primenom razlicitih metoda odgajivanje stvorene su nove rase koje u sebi nose gene oba rodonacelnika. Podela rasa se moze obaviti na osnovu razlicitih kriterijuma i to prema proizvodnim sposobnostima ( rase za proizvodnju mesa, rasa za proizvodnju masti, i rase za proizvodnju mesa i masti ), stepenu odgajanja (primitivna, prelazne i plemenite rase), zemljma postanka (domace i inostrane) i dr.

RASE ZA PROIZVODNJU MASTI, MASTI I MESA
Ova grupu cine primitivne i prelazne rase svinja. Najstarija autohtona rasa najslicnija divljoj svinji je bila siska. U ekstenzivnim uslovima gajenja u Sumadiji je nastala sumadinka. Nazivali su je Milosevom ili srpskom svinjom. Smatra se da je u poboljsanim  uslovima sumadinka prelasla u mangulicu. To je masna, kasnostasana rasa svinja slabe plodnosti i sporog rasta. Gajena je u zitorodnim i kukuruznim regionima nase zemlje, Madjerske i Rumunije. Plodnost mangulice je mala (prosecno 5-6 rodjene i 4-5 odgajane prasadi). Presad su dobre otpornosti. Dobro utovljena grla imaju u trupu 2/3 masti i 1/3 misicavog tkiva. Kvalitet mesa je slab.
Crna slavonska (pfajferica) je prelazna rasa stvorena u okolini Osijeka. Storio ju je vlasnik Leopold Pfajfer po kome je dobila naziv i to sistematskim ukrstenjem lasaste mangulice, beksira i poland kine. Ona je vece plodnosti (oprasi 7 prasadi), ranostasnija je i boljih tovnih sposobnosti.
MORAVKA je rasa za proizvodnju mesa i masti stvorena u dolini Morave ali se posle prosirila i u druge delove Srbije. Nastala je nesistemskim ukrstanjem sumadinke odnosno mangulice i berksira. Moravka je tip crnih svinja vece polodnosti, brzeg rasta i bolje mesnatosti od  manguljice.
RESAVKA je rasa za proizvodnju mesa i masti nastala nesistemskim ukrstanjem. Ono je crno – bele boje i po vecini slicna moravki.

Rase za proizvodnju mesa

U grupu svinja ze proizvodnju mesa ubrajaju se: veliki joksir, landrasi (danski, holandski, svedski, nemacki, belijski, norvenski, finski, poljski, domaca mesnata svinja i dr.), durok, hempsir, pijetren i dr. Inostrane rase znacajne za  nase svinjarstvo su veliki joksir, landrasi, durok, hempsir i pijetren.
Bele mesnate svinje su velike plodnosti. Krmace oprase 8-14 i odgoje 7-12 prasadi. Masa prasadi pri rodjenju je 1,3kg. sa cetiri nedelje 6-7 kg. i sa sest meseci 90-110kg. Nazimice se pripustaju sa 7-8 meseci . Krmace koje su zavrsile porast mogu imati 200-250 kilograma. Randman klanja je oko 78%, a u polutkama ima preko 50 (60) i vise procenata mesa. Genetski potencijal ovih  rasa svinja dolazi do izrazaja samo ako su obezbedjeni dobri uslovi ishrane, nege i drzanja.

VELIKI JOKSIR je najznacajnija i najrasirenija rasa svinja u svetu. Ima sve karakteristike rasa za proizvodnju mesa. Za razliku od landrasa profil glave je blago ugnut, usi su uspravne a ledjna linija moze biti ispupcena, Krmace ove rase oprase 10-14 zivih prasadi. Po intezitetu rasta nalazi se ispred drugih mesnatih rasa. Dnevni prirast nerastova u testu je bio 823-922g. Konverzija 2,53-3,10kg. a mesnatost 54-60%. Kvalitet mesa je veoma dobar. Svrstan je u grupu rasa sa malim brojem zivotinja osetljivi na stres.

svinjarstvoLANDRAS su u razlicitim zemljama stvoreni pod uticajem danskog landrasa. To su rase svinja drugog trupa sa posebno razvijenim zadnjim delom, lakom glavom i oborenih usima. Dnevni prirast nerastova variva od 750-914g. Konverzija od 2,58-3.14kg. U polutkama landrasi imaju 53-60 i vise procenata mesa.

DANSKI LANDRAS je stvoren ukrstanjem domace autohtone dugouhe rase sa joksirom.

HOLANDSKI I SVEDSKI LANDRASI su nastali oplemenjivanjem domecih rasa sa danskim landrasom. Najbrojnija rasa u Nemackoj je nemacki landras. Selekcijskim radom i stalnom kontrolom proizvodnih osobina poboljsani su intezitet rasta, iskoriscavanje hrane i povrsiina dugog ledjnog misica.
BEGIJSI LANDRAS cini grupa izrazito mesnatih rasa svinja. Odgajivacki cilj je bio povecavanje mesnatog i smanjenje masnog tkiva. Za razliku od ostalih on ima nesto kraci trup sa izrazenim dubinama i sirinama. Prosecni dnevni prirast grla u testu varira od 700-800g. Konverzija od 2,50-3,00kg. Slanina je tanka tako da je oko 10mm. U polutkama ima 56-61% mesa. U zemljama Evrope i kod naskoristi za ukrstanje kao zavrsna rasa nerastova.
DOMACA MESNATA RASA je nasa plemenita rasa nastala kombinacijskim ukrstanjem joksira, holanskog i svedskog landrasa i suboticke mangulice. Priznata je za jugoslovensku rasu 1966. godine. Nazimica se pripustaju sa oko 8 meseci uzrasta.Krmace oprase prosecno 10,5 i odgaje 9 i vise prasadi. U tovu od 20-95kg, prosecan dnevni prirast je 650g, a od 90-115 kg je veci od 700g, a konverzija je 3,0-3,5kg. hrane/kg. prirasta.
PIJETREN je jedana od najmladjih plemenitih rasa svinja u Belgiji. To je crno-bela rasa svinja srednje velicine i zdepastog trupa. Posebno su razvijeni  najmesnatiji delovi trupa, butevi ili i plecke su tako razvijeni da se kaze da svinja ima cetiri sunke. Porast svinja je sporija i manja plodnosti (8-9 prasadi). Dnevni prirast grla u testu varira od 680-770g, debljina slanine je ispod 10mm. Pijetren je najosetljivija rasa. U polutkama ima od 60% mesa. Kvalitet mesa je slabiji. To je rasa sa najvecim procentom halotan pozitivnih zivotinja odnosno osetljivih na stres.
DUROK je americka rasa svinje nastala u 19. veku. Bila su poznata 2 tipa svinja (velika i robusan i mali i mesnati tip) sa crvenom bojom dlake cijem ukrstanjem je stvorena danjasna rasa. Najrasprostanjenija je rasa u SAD-u i Kanadi. Zivotinje su srednje do krupne sa dobro razvijenim mesnatim delovima tela. Trup je srednje dug. Ovoj rasi se pripisuje dobar rasat i iskoriscavanje hrane. Durok u Kanadi do 90kg telesne mase postize veci dnevni prirast od jaksira, landrasa i hempsira. Prosecan dnevni rasat je nesto veci od 860g, a konverzija 2,53kg hrane/kg prirasta. U Danskoj mesnatost duroka je nesto veca iznad 63% ali je niza nego u velikog joksira (65.1%), hempsira (64.9%) i landrasa (64,7%). Durok se gaji u cistoj rasi i upotrebljava za ukrstanje.
HEMSIR je americka mesnata rasa svinja u cijem stvaranju su ucestvovale rase sa belim pojasen iz  Engleske. Rasa se narocito sirila  u regionima kukuruza ali i sire. Ona je sitnija od ostalih americkih rasa. Trup je srednje dug sa blago ispupcenom ledjnom linijom. Boja cekinje je crna sa belim pojasom preko grebena i prednjih nogu. Dnevni prirast nerasta u testu varira od 820 do 870g, a konverzija od 2,58- 2,86kg sa razlikama izmedju zapata. Plodnost hemsira varira. Postoje podaci prema kojima je srednja plodna rasa sa vise od 8,5 prasadi u leglu do onih prema kojima oprasi 10-12 prasadi. Prasad su nesto manje mase pri rodjenju ali su vitalna i imaju i dobar porast u toku odgoja.

Odgoj prasadi

Prasad pri porodjaju se prihvataju, ciste se od sluzi, oslabadjaju od opni, izbrisu, skracuje im se i dezinfikuje pupcana vrpca ukoliko nije prekinuta. Postupak sa prasadima u toku  prasenja moze biti dvojak. Ukoliko je prasenje tesko i krmaca je nervozna (ustaje i leze) tada se prasad, kako se koje oprasi uzimaju i stavljaju u poseban sanduk, a tek posle zersetka prasenja podmecu pod krmacu. Suprotno od ovoga, prasad moze ostati u boksu. Naizgled mrtvorodjenom ili prignjecenomprase prasetu se moze pomoci masazom, vestackim disanjem ili na drugi nacin. Pri stavljanje pod krmacu vodi se racuna da svako prase prihvati sisu i posise kolostrum. Posebna paznja se obraca na manje vitalnu prasad koja se stavljaju pod prednje sise koje su vece  mlecnosti. Kada se dogodi da krmaca oprasi veci broj prasadi  ili je rec o mladoj  plotkinji (npr. prvopraskinja) tada se deo prasadi podmece pod drugu krmacu oprasenu u priblizno isto vreme. Moze nastati problem pri podmetanju prasadi jer majka prepoznaje svoju mladuncad po mirisu i ne prihvataju tudje.

Pored razlicite brojnosti legla, prasad mogu biti neujednacena, sto znaci laksa i taza od 1,0kg, a ponekad cak do 2 kg telesne mase. Normalna razvijena prasad imaju prosecno oko 1,3 kg (1,0-1,5)kg. Zbog razlicitih razloga kao sto su uginuce krmace, zapaljenje vimena, agalakacija i dr; moze se primeniti vestacki odgoj prasadi. Narocito je izrazeno kada se zele proizvesti prasad nezarazena (sterilna) patogenim mikroorganizmima kako bi se zapat oslobodio nekih bolesti.

Znacajan broj odgajivaca primenjuju zalucenje prasadi sa 3 i vise nedelj (4,5,6 i vise), kada je njihova telesna masa 5-8 kilograma. Smatra se da su  prasad sa prosecnom 6 kg sposobne za dalji odgoj. Ukoliko nisu obezbedjeni dobri uslovi smestaja, nege i ishrane prasadi, tada se produzi dojni period.

Privredni znacaj svinjarstva

Svinjarstvo je veoma znacajno za nasu zemlju, jer se prilike i gajenje svinja veoma povoljni, a potrebe za proizvodima za svinskim mesom sve veci. Zbog toga u nekim zemljama, intezivnog stocarstva, svinjarstvo postaje vodeca grana, a 60 % potreba za mesom podmiruje se iz svinjskim mesom. Svinje se razlikuju od ostalih domacih zivotinja. One uticu i na ekonomsku proizvodnju.
Svinja je veoma plodna zivotinja. Prasi se normalno dva puta godisnje, a u optimalnim uslovima i pet puta u dve godine. Plemenite rase daju prosecno 8-12 prasadi u leglu, a primitivne 5, dok prelazne daju od6 do 8. Minimalni broj prasadi u leglu je dva a maksimalni preko 24. Od jedne krmace se u intezivnom gajenju moze dobiti 18-40 prasadi godisnje.
Fiziolosku i fizicku zrelost i ekonomsku isplativost svinja postize, izmedju 6-12 meseci uzrasta, a sa 12-14 meseci daju prvo potomstvo. Prasad se tove vec od zalucenja, pa vec u uzrastu od 6-7 meseci mogu da postignu masu 80-160 kg, a ako se u tov stave kasnije, sa 12 meseci postizu masu 140-160 kg. Odrasla grla, koja se tove posle izlucivanja iz priploda, mogu dostici masu 200-250 kg, zavisno od rase i nacina tova.
svinjarstvoSvinja pripada svastojedima, sto znaci da se moze hraniti raznovrsnom hranom: pasom, zirom, zrnom, otpacima prehrambene i mlecne industrije, kuhinjskim otpacima i smesama tj. koncetratom. U uzrastu od 6 meseci za 1 kg zive mere svinja trose oko 3,5 kg koncentrata; u uzrastu oko 12 meseci 4,5-5 kg, a grla starija od 14 meseci trose 6-8 kg zrnaste hrane. Svinje postizu veci radman mesa u odnosu na druge vrste stoke, kod njih se krece od 60-75 %.
Od svinje se dobijaju meso i mast, dva kvalitetna proizvoda za ishranu ljudi. Ovi proizvodi se spremaju i trose u svezem i preradjenom stanju, i to u razlicitim vidovima (suvo meso, salama, kobasica, cvarak…). Kaloricna vrednost svinjskog mesa je veca od ostalih domacih zivotinja. Ona sadrzi najmanji postotak vode a najveci procenat masti. Meso se moze proizvoditi u toku cele godine, a proizvodnja se moze podesiti prema zahtevima trzista.
Krmace imaju vecu trzisnu vrednost posle potpunog iskoriscenja plodnosti negó zenska grla ostalih zivotinjskih vrsta. Investicije za drzanje svinja su mnogo manje negó za drzanje goveda. Svinjarska proizvodnja se prilagodjava zahtevima trzista, zbog navedenih osobina, svinje se gaje skoro u svim zemljama i na svim kontinentima.

Razmnozavanje svinja

Pavovremeno ispoljvanje estusa, uspesno osemenjavanje, prasenje i plodnost krmaca su veoma vazne reproduktivne osobine. Krmace su poliestericne multipare domace zivotinje. Reproduktivni potencijal krmaca je visok. Bremenitost traje relativno kratko i posle zalucenja prasadi krmace brzo ispolje estrus i ostaju bremenite.
POLNA I PRIPLODNA ZRELOST. Polnu zrelost nazimice postizu sa 4-7 meseci uzrasta, mada se to moze desiti i posle pre i pose navedenog perioda.
ESTRUSNI CIKLUS prosecno traje 21 dan i prekida se posle oplodnje ili usled narusavanje endokrine funkcije. Krmace ne ispolje estrus u toku laktacije. Moze se desiti da krmace ispolje estrus nekoliko dana posle prasenja, ali on ukratko traje i najcesce nije pracen ovulacijom. Krmace u estrusu ispoljavaju znakove teranja (promene na reproduktivnim organima,smanjenje apetita, cesto mokrenje, skacu i dozvoljavaju skok) narocito u prisustvu priplodnjaka. Pocetak estrusa smatra se kada ispolji refleks stajanja.
OSEMENJIVANJE, BREMENITOST I PRASENJE
OSEMENJIVANJE ili parenje krmaca treba obaviti pravovremeno jer sposobnost za oplodnju zenskih i muskih polnih celija razlicito traje. Prvo osemenjavanje se obavi 10-12 casova, a drugo 24-26 casova od momenta utvrdjivanja refleksnog stanja. Vrednost koncepcije (broj  opodjenih/broj ovularnih jajnih celija)  je u krmaca visoka (veca od 90%). Oplodjena jajna celija putuje do rogova materice. Za ovu vrstu  karakteristicna je migracija embriona iz jednog u drugi rog  materice izmedju 12 i 13 dana bremenitosti. Krmace ponovo ispolje estrus (povadjaju) ukoliko nije doslo do oplodnje ili su uginuli  embrioni  ili u  uterusu ima manje od 5 zivih embriona.
prasiciBREMENITOST prosecno traje 114 dana, sa tim sto se pod normalnim podrazumeva ona od 110-120 dana. Ono se moze utrditi izostankom estrusa, primenom preparata na bazi hormona ultrazvukom (oko 30 dana) itd.
PRASENJE normalno traje 2-5 casova. Pre partusa desavaju se promene  u ponasanju, otice vime, zapocinje oslobadjenje mleka i povecava se telesna temperatura. Period izmedju radjanja dva praseta je kratak (nekoliko minuta) ali se posle 30 minuta moraju utrditi razlozi produzetka. Placenta se istiskuje posle plodova iz jednog roga ili oba .
Ispoljavanje estrusa posle  prasenja. Krmaca najcesce ne ispoljava estrus u toku lokacije. Medjutim, posle zalucenja u kratkom periodu od 4-10 dana (najveci  procenat 5-6 dana) one ponovo ispolje estrus. Moze se desiti da neke krmace ispolje estrus u toku  laktacije,  ali ne dolazi do pojave ovulacija. U ranom periodu laktacija sa 4-5 nedelja prasad cesce sisaju i inhibiraaju oslobadjanje hormona. Najveci broj zalucenih krmaca sa 4-5 nedelja laktacije (vise od 80%) ispolji estrus u periodu od  4- 10 dana.

Obelezavanje domacih zivotinja

Svrha obelezavanja domacih zivotinja je da omoguci u svako doba laku i pouzdanu idetifikaciju svakog pojedinacnog grla. Ova, veoma vazna zootehnicka mera sastoji se u tome da se zivotinjama na podesnom mestu stave odredjeni znaci pomicu kojih se mogu  pouzdano identifikovati i upisati u za to predvidjene maticne knjige. Bez  pouzdanih znakova kojima se obelezavaju domace zivotinje  nije moguce sprovoditi potrebne mere proizvodnosti i plodnosti, selekciju, kao i mnoge zootehnicke mere koje se sprovode u praksi. Prilikom obelezavanja je vazno da  stavljeni znaci, bez obzira o kojima se radi, trajno drze, odnosno ostanu na postavljenom mestu  da se mogu uvek lako, brzo i tacno raspoznati – procitati i lako staviti na postavljeno mesto; da ne ruze izgled zivotinja  da se prilikom njegovog stavljanja ne ostecuje koza ili vuna, kao i da se mogu stavljati u najranijoj mladosti, odnosno odmah ili koji dan kasnije nakom dolaska mladunceta na svet; da nisu suvise skupi. U praksi se najcesce primenjuju sledeci: rovasenja, zigosanje, stavljanje metalnih ili plasticnih markica, elektonski sisten identifikacije.

Rovašenje
Rovasenje je najednostevniji i najjeftiniji nacin obelezavanja, a sem toga, moze se primenjivati za obelezavanje mladuncadi od prvih dana starosti i kod svih grla, bez obzira da li imaju pigmentirane ili nepigmentirane usi, a uglavnom se koristi za obelezavanje svinja, koza i ovaca. Losa strana ovog obelezavanja je sto kvari izgled zivotinje, tesko desifrovanje, narocito kod svinja koje jednoj drugoj mogu da otkimu deo uha, usled cega je nemoguce procitati broj grla. Rovasenje se vrsi na taj nacin, sto se specijalnim rovas klestima iseca deo uha ili se uho busi, tako da mesto i oblik secenja predstavljaju odgovarajucu brojnu vrednost. Sabiranjem tih vrednosti na levom i desnom uhu dobija se broj doticnog grla. Pomocu klesta prave se na ivicama usijusiljsti odnosno trouglasti useci – rovasi, a na sredini se buse okrugle, lako uocljive rupe. Kod nas su poznata  svedsa i engleska sema rovasenja.

Tetoviranje
Tetoviranje je prilicno jednostavan i jeftin nacin obelezavanja. Njegov nedostatak je u tome sto se neka mladuncad ne mogu tetovirati odmah po rodjenju, sto tetovirani brojevi cesto zarastu, sto se teze ocitavaju brojevi kod zivotinja sa prigmentiranim usima. Primenjuje se kod giveda, svinja, ovaca, kao i kod kunica, a redje za obelezavanje zdrebadi. Za tetoviranje su potrebne specijalna tetvir klesta u koja se umecu brojevi  napravljeni od tankih celicnih iglica. Za obelezavanje goveda koriste se iglice duzine 20 mm, a za sitne zivotinje 10 ili 15 mm. Vrsi se tako sto se pripreme klesta, stave brojevi u lezista, zatim se vrsi proba na listu papira. Unutrasnja stana uha ili ima veoma malo dlake a to je obicno sredina usne skoljke, obrise se cistom krpom. Zatim se to mesto ocisti alkoholom ili benzinom. Ocisceni deo uha se potom uvuce u klesta pa se vodeci racuna da se krvi sudovi sto manje povrede, stezanjm klesta u usnu skoljku utisnu iglice brojeva umetnutih u klesta, Nakon toga se mesto namaze tetovir pastom. Ako ima krvi treba sacekati da krv stane i tek tada utrljati pastu. Nakom 10 dana vrsi se provera da la se tetovir vidi. U levo uho se utiskuje maticni broj, a u desni broj oca.

Zigosanje
Postije dve vrste zigosanja, i to topla i hladna metoda.
Toplo zigosanje je jeftin nacin obelezavanja, ali ima nedostatka. Ono se izvodi pomocu gvozdenih zigova koji na jednom kraju imaju figure pojedinih brojeva, a na drugom  drvene drske. Kraj sa brojem se usija te se broj utisne u osnovu roga ili kod ekvida, u kopito ili kožu. Posle zigosanja se utisnuti brojevi premazu firnajzom, sto se ponavlja vise puta tokom prvih 15 dana. Negativna strana je sto se utisnuti brojevi rastom rogova postepeno gube, pa se moraju vremenom obnavljati, a kod konja se umanjuje kvalitet kože.
Hladno zigosanje se vrsi pomocu zigova uronjeni u tecni azot. Obelezavanje tecnim aztom se smatra najsigurnijem nacinom obelezavanja u stocarstvu. Broj se upisuje na vrat sa one strane vrata koju pokriva griva. Obelezavanje podmlatka vrsi se u starosti od 6 meseci. Za obelezavanje hladnim zigosanjem potrebna je sledeca oprema:
•    kontejner od 15 l za trasport i lagerovanje tecnog azota,
•    garnitura zigova od bakra (100 x 50 x 10 mm),
•    sud od stiropora u kom se smrzavaju zigovi,
•    pribor za brijanje dlaka, ciscenje i dezinfekciju kože,
•    uredjej ili pribor za imobilizaciju zivotinja.
Temperatura ziga je -196 stepeni.

Metalne ili plasticne markice
Metalne ili plasticne markice su najpodesniji nacin obelezavanja domacih zivotinja. Njimaobelezavanjese mogu obeleziti sve vrste domacih zivotinja, na prilicno jednostavan nacin, i ogranicenja u pogledu visine brojeva. Ove oznake imaju na sebi utisnute brojeve, te su veoma citki i jednostavni za ocitavanje. Postavljaju se na uho zivotinje. Sastje se iz muskog i zenskog dela koji se posle stavljanja u predhodno probusenu rupu na uhu, utisnu jedan u drugi. Vrsi se posebnim Derijas klestama. Markice se postavljaju na oba uha i moraju sadrati kod drzave, kod organizacije – uzgajivaca i broj samog grla. Kod konja se ne stavlja u uho, vec se pricvrste za grivu. Kod zivine se koriste krilne markice ili nozni prstenovi.

Elektronski sistem obelezavanja
Doprinosi povecanju produktivnosti proizvodnje, zahvaljujuci 100 % sigurnosti ocitavanja. Ona podrazumeva:
•    usne markice sa ugradjenim mikro cipom i kodnim brojem,
•    mikro cipovi ubaceni pod kožu zivotinje,
•    responder ugradjen u okovratnik,
•    buražna kapsula.

Ostali nacini obelezavanja
Oni se uglavnom privremanog karaktera, odnosno za kraci vremenski period. Neki od nacina su:
•    privremano obelezavanje odmah po rodjenju,
•    pomocu masne boje,
•    pomocu plehanih sablina ili zigova,
•    pomocu drvene ili metalne plocice,
•    sisanje dlake na sapima,
•    na osnovu otiska gubice.

Maticno knjigovodstvo i organizacija vodjenja knjiga

Za uspesno sprovodjenje selekcije i unapredjenje stocarstva jedan od vaznih uslova je uredno i tacno vodjenje maticnog knjigovodstva. Maticno knjigovodstvo cini vise razlicitih knjiga, od kojih svaka sluzi za odredjenu srhu. U njih se upisuje, pre svega, podaci o grlima koji se nameravaju koristiti ili koriste u priplodu, a neophodni su da bi se ona mogla tacno identifikovali i pravilno oceniti, odnosno odabrati za dalju reprodukciju. Maticne knjige nazivaju se jos i: Poreklopisne, Geneoloske ili Zapatne knjige. Maticno knjigovodstvo treba da pruzi verodostojne i sigurne podatke o poreklu i starosti priplidnih grla, o njihovom zdravlju, razvijenosti, produktivinosti, plodnosti i naslednim  sposobnostima. Ono daje vernu sliku o vrednosti nekog grla. Osim toga, na osnovu podataka iz maticne knjige treba obezbediti da  ne dodje do nezeljenog uzgoja u srodstvu. Ono treba omoguci svrstavanje grla u linije, redove i familije. Maticne knjige imaju u savremenoj zootehnici izvanredno veliki znacaj, jer je tacno, uredno i strucno njihovo vodjenje, jedan od uslova za uspesno sprovodjenje selekcije i unapredjenja stocarstva.
Maticnom knjigovodstvu ljudi – Zootehnicari jos od davnina poklanjaju duznu paznju. Naime, prva glavna maticna knjiga osnovana je 1793. godine u Velikoj Britaniji, i to za konje – Stud book, a zatim je 1822. godine osnovana prva glavna maticna knjiga za goveda – Herd book. Jos kasnije su osnovane glavne knjige za svinje- Pig book, za ovce – Flock book i za zivinu – Pen book. U nasoj zemlji, prva glavna maticna knjiga osnovana je 1923. godine, i to za punokrvne engleske trkacke  konje, dok je 1937.godine bila osnovana i glavna knjiga za goveda (Juoslovenski Herd book). Obe knjige vodjene su do pocetka drugog svetskog rata.
Danasnje stanje maticnog knjigovostva u svetu je u direktnoj vezi sa stepenom razvoja stocarske proizvodne. U zemljama sa naprednom-modernom, stocarskom proizvodnjom njemu se posvecuje veoma velika paznja. Medjutim, u zemljama sa slabijim ili slabo razvijenim stocarstvom, maticnom knjigovodstvu se jos ne poklanja potrebna paznja. Jedan od  neobicno vaznih preduslova za uspesan razvoj maticnog knjigovodstva je unifikacija pojedinih maticnih knjiga u okviru svake vrse domacih zivotinja i metode njihovog vodjenja, a zatim za vodjenje kontrole proizvodnih sposobnosti, a za priplodnjake i o kontroli nasledjivanje radi kompletnih podataka maticnog knjigovostva za uspesno sprovodjenje selekcije.