Razmnozavanje ovaca

Polnu zrelost ovce postizu sa 6 – 12 meseci uzrasta, ali pocinju koristiti u reprodukciji kada su dovoljno telesno razvijene. Domace rase ovaca pripustaju se sa 12 -18 meseci uzrasta. Plemenite rase su polno zrele sa 6 – 9 meseci uzrasta, sto znaci da se mogu ranije koristiti u priplodu.
Ovce se mogu pariti sa ovnovima ili osemenjavati spermom priplodnika. U toku sezone parenja po jednom priplodnjaku odredjuje se razlicit broj plotkinja, sto zavisi od individualnih sposobnosti, starosti, nacin parenja, trajanja sezone parenja i dr. U sezoni parenja mladi priplodnik se pari sa 20-25, odrasli sa 60-70 i stariji sa 20-40 ovaca. Ukoliko se primenjuje vestacko osemenjavanje, tada se u sezoni parenja, spermom jednog ovna moze osemeniti 1.000 ovaca.
OLYMPUS DIGITAL CAMERAUspesnost parenja ili osemenjavanja ovaca je 80-90 %. Neke plotkinje ojagnje blizance. Ovnovi se u reprodukciji upotrebljavaju 5-6 godina, ali trajanje iskoristavanja zavisi od zdravstvenog stanja, iskoriscavanja hrane, individualnih sposobnosti, kvaliteta dobijenih potomaka. Ovce se mogu koristiti u reprodukciji kao i ovnovi, ali i duze.
Ovce prestaju da daju jagnjad i da se muzu 1,5-2 meseca pri sezone priprusta, kako bi se zasusile i na vreme pripremile za naredni pripust.
Pri prestanku muze, ovce se detaljno pregledaju i tom prilikom se skartiraju sva bolesna, stara i iznemogla grla, kaoi grla koja se ne jagnje redovno i daju malo mleka i vune, a uz to su male telesne mase.
Ovce su domace zivotinje koje se sezonski pare. Vreme pripusta i jagnjenja zavisi od vise faktora, a najvise od toga kada trziste najvise trazi jagnjece meso, zatim od ishrane i smestajnih prilika. Jesen se smatra najboljim periodom za pripust, od pocetka septembra do kraja novembra, jer se polni nagon ovaca u to vreme najbolje ispoljava, a i jagnjenje je u tom slucaju u prolece kada ima najvise pase.
Medjutum, ako se obezbede udobni topli ovcarnici i dobra ishrana za zimski period, jagnje se moze sprovesti i u jesen u i zimu. Ovakva dobijena jagnjad se zalucuju ranije i sa 6-8 nedelja prodaju se kao kvalitetna roba za meso, a ovca se posle toga muzu. Prirodni nacin parenje ovaca moze biti: divlji, klasni, haremski i individualni.
Gravidnost ovaca pocinje posle oplodjenja. Bremenitost ovaca traje prosecno 150 dana ili 5 meseci. Faktor ishrane ima poseban uticaj na trajanje bremenitosti. Niza nivo ishrane utice na prolongiranje graviditeta ovaca.
Gajenje bremenitih ovaca je veoma znacajno u drugoj polovini, a narocito pred kraj bremenitosti, kada plod naglo raste.

Odgoj prasadi

Prasad pri porodjaju se prihvataju, ciste se od sluzi, oslabadjaju od opni, izbrisu, skracuje im se i dezinfikuje pupcana vrpca ukoliko nije prekinuta. Postupak sa prasadima u toku  prasenja moze biti dvojak. Ukoliko je prasenje tesko i krmaca je nervozna (ustaje i leze) tada se prasad, kako se koje oprasi uzimaju i stavljaju u poseban sanduk, a tek posle zersetka prasenja podmecu pod krmacu. Suprotno od ovoga, prasad moze ostati u boksu. Naizgled mrtvorodjenom ili prignjecenomprase prasetu se moze pomoci masazom, vestackim disanjem ili na drugi nacin. Pri stavljanje pod krmacu vodi se racuna da svako prase prihvati sisu i posise kolostrum. Posebna paznja se obraca na manje vitalnu prasad koja se stavljaju pod prednje sise koje su vece  mlecnosti. Kada se dogodi da krmaca oprasi veci broj prasadi  ili je rec o mladoj  plotkinji (npr. prvopraskinja) tada se deo prasadi podmece pod drugu krmacu oprasenu u priblizno isto vreme. Moze nastati problem pri podmetanju prasadi jer majka prepoznaje svoju mladuncad po mirisu i ne prihvataju tudje.

Pored razlicite brojnosti legla, prasad mogu biti neujednacena, sto znaci laksa i taza od 1,0kg, a ponekad cak do 2 kg telesne mase. Normalna razvijena prasad imaju prosecno oko 1,3 kg (1,0-1,5)kg. Zbog razlicitih razloga kao sto su uginuce krmace, zapaljenje vimena, agalakacija i dr; moze se primeniti vestacki odgoj prasadi. Narocito je izrazeno kada se zele proizvesti prasad nezarazena (sterilna) patogenim mikroorganizmima kako bi se zapat oslobodio nekih bolesti.

Znacajan broj odgajivaca primenjuju zalucenje prasadi sa 3 i vise nedelj (4,5,6 i vise), kada je njihova telesna masa 5-8 kilograma. Smatra se da su  prasad sa prosecnom 6 kg sposobne za dalji odgoj. Ukoliko nisu obezbedjeni dobri uslovi smestaja, nege i ishrane prasadi, tada se produzi dojni period.

Vestacko osemenjavanje

Osemenjavanje domacih zivotinja ne mora se vrsiti samo parenjem, skoka priplodnika na plotkinju vec i vestackim osemenjavanjem. Ovo osemenjavanje vrsi se  mehanickim putem tj, unosenjem dobijene kontrolisane i razredjene sperme u zenske polne organe u toku polnog nagona. Ova izvanredna i efikasna zootehnicka mera za brze kvalitativno stocarstvo i suzbijanje nekih polnih bolesti uzela  je maha pred Drugi svecki rat, a narocito posle njega siroke razmere. U toku proteklih 20. godina njegova primena je uzela maha kod krava i ovaca. Do velikog koriscenja vestackog osemenjavanja doslo je zbog niza zootehnickih, ekonomskih i zooprofilaickih prednosti.

Zootehnicke prednosti – vrlo su znacajne i sastoje se u tome sto omogucavaju:

1.    brzu reprodukciju kvalitetnih priplodnjaka jer bik, ovan ili nerasta mogu godisnje dati 10 ili vise puta potomaka nego prirodnim putem
2.    brze ujednacavanje zapada
3.    efikasan nadzor nad drzanjem, ishranom, negom i koriscenjem priplodnjaka na velikim udaljenostima
4.    racionalno koriscenje priplodnjaka
5.    koriscenje sperme istog priplodnika na velikim udaljenostima
6.    brze ispitivanja priplidnjaka po potomsvu i proucavanje raznih osobina, a narocito nasledjivanje

Ekonomske prednosti se sastoje u:
•    znatne ustede u nabavci hrane i nege priplodnjaka jer se ovi izdanci kod goveda smanjuju za oko 10 puta
•    smanjenae izdataka za izgradnju staja za priplodnjake
•    efikasno suzbijanje jalovost
•    postizanje znatnih koristi samim tim sto je unapredjenjem stocarstava brze

Pored navedenih prednosti ima i nedostataka, a to su:

•    skupo  je ukoliko nije osamostaljeno
•    ubrzava se pogorsavanje kvaliteta stocarstva ukoliko se koristi losi priplodnjaci
•    teskoca oko cuvanja i transporta sperme

Plodnost i razmnozavanje konja

Normalna plodnost u zootehnickom smislu je sposobnost zivotinja da ispoljava polni zar, da se za vrame estrusa ili polnog zara, odnosno da mogu biti osemenjena, da ostanu bremenita i da na svet donesu prosecno onoliki broj normalno razvijenih mladuncadi koliko je svojstveno vrsti odnosno rasi kojoj pripada, i da tu osobinu redovno prenose na svoje potomstvo. Plodnost varira izmedju pojedinih vrsta, a takodje i izmedju razlicitih rasa iste vrste i odredjena je:
1.    staroscu kod puberteta,
2.    redovnim ispoljavanjem estrusa,
3.    ovulacijom vrednoscu i jednom estrusnom ciklusu,
4.    oplodnjom sposobnoscu,
5.    stepenom intrauterinog prezivljavanja,
6.    brojem rodjenjih mladuncadi,
7.    duzina rasplodjivanja,
8.    reproduktivnih sposobnosti pastuva.

Sve ove osobine su genetski determinisane, ali njihova fenotipska ispoljenost zavisi od uticaja brojnih spoljih faktora. Najcesce se u praksi kao pokaztelji plodnosti koriste: fertilitet, rodnost i oplodivost.
Fertilitet (koncepcija) je broj porodjenih kobila kroz broj pripustenih puta 100.
Rodost (proliferacija) je broj rodjenih zdrebadi kroz broj ozdrebljenih kobila puta 100. Oplodivost (fekunditet) je broj rodjenih zdrebadi kroz broj pripustenih kobila puta 100.

Prema broju mladuncadi kobile spadaju u unipare zivotinje, sto znaci da na svet donosekonjijedno, a izuzetno dva mladunceta. Kod njih dolazi do oplodnje jedne jajne celije jednim spermatozoidom. Ukoliko dodje do oplodnje dve jajne celije radjaju se blizanci, i ova pojava je veoma nepovoljna kod kobila, jer dolazi do otezanog porodjaja i jedno ili oba blizanca uginu.
Kobile su poliestricne, i kod njih je doslo do promene u vremenu pojave estrusa, koji se moze javljati u svako doba godine, dok se kod divljih jedinki pojavljuje samo u odredjeno doba. Kobila ispoljava estrusne cikluse, koji traju 21 do 23 dana, sve dok se ne uspostavi gravidnost. Estrus traje prosecno 5-7 dana sa znatnim variranjem. Spoljni znaci estrusa su: refleks stajanja, sa rasirenim zadnjim nogama i podignutim repom, frekventno uriniranje manjih kolicina urina, pri cemi se otvara vulva i pokazuje se klitoris (tzv. bliskanje). Estrusni ciklus se sastiji od cetiri faze. Prva faza je proestrus i u njemu zivotinja ulazi u polni zar. Grlic materice se postepeno otvara, sluzokoza vagine i vulve bubri, crveni i sluzava je. Druga faza je estrus, i u njoj dolazi do prskanja folikula i oslobadjanja zrele jajane celije. Kod kobile estrus traje 4-8 dana. Najpogodniji momenat za oplodnju kod kobila je 24 h pred kraj estrusa. Sledeca faza je metestrus kada se polni organi vracaju u normalno stanje. I diestrus je period izmedju dva estrusa.

Razmnozavanje svinja

Pavovremeno ispoljvanje estusa, uspesno osemenjavanje, prasenje i plodnost krmaca su veoma vazne reproduktivne osobine. Krmace su poliestericne multipare domace zivotinje. Reproduktivni potencijal krmaca je visok. Bremenitost traje relativno kratko i posle zalucenja prasadi krmace brzo ispolje estrus i ostaju bremenite.
POLNA I PRIPLODNA ZRELOST. Polnu zrelost nazimice postizu sa 4-7 meseci uzrasta, mada se to moze desiti i posle pre i pose navedenog perioda.
ESTRUSNI CIKLUS prosecno traje 21 dan i prekida se posle oplodnje ili usled narusavanje endokrine funkcije. Krmace ne ispolje estrus u toku laktacije. Moze se desiti da krmace ispolje estrus nekoliko dana posle prasenja, ali on ukratko traje i najcesce nije pracen ovulacijom. Krmace u estrusu ispoljavaju znakove teranja (promene na reproduktivnim organima,smanjenje apetita, cesto mokrenje, skacu i dozvoljavaju skok) narocito u prisustvu priplodnjaka. Pocetak estrusa smatra se kada ispolji refleks stajanja.
OSEMENJIVANJE, BREMENITOST I PRASENJE
OSEMENJIVANJE ili parenje krmaca treba obaviti pravovremeno jer sposobnost za oplodnju zenskih i muskih polnih celija razlicito traje. Prvo osemenjavanje se obavi 10-12 casova, a drugo 24-26 casova od momenta utvrdjivanja refleksnog stanja. Vrednost koncepcije (broj  opodjenih/broj ovularnih jajnih celija)  je u krmaca visoka (veca od 90%). Oplodjena jajna celija putuje do rogova materice. Za ovu vrstu  karakteristicna je migracija embriona iz jednog u drugi rog  materice izmedju 12 i 13 dana bremenitosti. Krmace ponovo ispolje estrus (povadjaju) ukoliko nije doslo do oplodnje ili su uginuli  embrioni  ili u  uterusu ima manje od 5 zivih embriona.
prasiciBREMENITOST prosecno traje 114 dana, sa tim sto se pod normalnim podrazumeva ona od 110-120 dana. Ono se moze utrditi izostankom estrusa, primenom preparata na bazi hormona ultrazvukom (oko 30 dana) itd.
PRASENJE normalno traje 2-5 casova. Pre partusa desavaju se promene  u ponasanju, otice vime, zapocinje oslobadjenje mleka i povecava se telesna temperatura. Period izmedju radjanja dva praseta je kratak (nekoliko minuta) ali se posle 30 minuta moraju utrditi razlozi produzetka. Placenta se istiskuje posle plodova iz jednog roga ili oba .
Ispoljavanje estrusa posle  prasenja. Krmaca najcesce ne ispoljava estrus u toku lokacije. Medjutim, posle zalucenja u kratkom periodu od 4-10 dana (najveci  procenat 5-6 dana) one ponovo ispolje estrus. Moze se desiti da neke krmace ispolje estrus u toku  laktacije,  ali ne dolazi do pojave ovulacija. U ranom periodu laktacija sa 4-5 nedelja prasad cesce sisaju i inhibiraaju oslobadjanje hormona. Najveci broj zalucenih krmaca sa 4-5 nedelja laktacije (vise od 80%) ispolji estrus u periodu od  4- 10 dana.

Proizvodnja zivinskog mesa

INTENZIVNA PROIZVODNJA Proizvodna u intenzivnom nacinu tova obavlja se u specijalnim namenskim objektima “zivinarnicima” sa najsavremenijim opremom i upotrebom svih tehnoloskih saznanja. Tipska gradnja objekta podrazumeva i neke opste odlike kao sto su: lokacija, dobro odabrana lokacijaa svakako ima veliku vaznost u finanskom smislu (polozaj u saobracajnoj mrezi-putni troskovi, vodovod i energija-laksi pristup manje ulaganja, udaljenost od otpada, deponija i svih mesta gde moze doci do kontaminacija). Velicina objekta, su tipski objekti, uglavnom su velicine po nekim standardima koji kod nas iznosi 1000 m2, sirine 11 m i duzine 95 m. Sistem hranjenja i napajanja su uglavnom u savremenim objektima automatizovani sistemi dobijanje kao i vode. Vodu zivina uzima preko nipl sistema. Odrzavanje temperature u objektima, zbog velike potrebe za toplotom zivini je neophodno obezbediti u pocetku visoku temperaturu sto se postize plinskim grejalicama (pecurke) ili elektro kaloriferima. Samo strujanje vazduha i provetravanje postize se ugradnim zidnim ili krovnim ventilatorima, najbolje kombinacija oba sistema kao i cirkulatorima koji obezbedjuju ravnomernu rasporostranjenost temperature.
pileRASE I ODGOJ TOVNIH PILICA Za tov pilica koriste se hibridne rase pilica ili tzv. brojlerski pilici. To je rasa visoko specijalizovana i selekcijom usmerena samo za tov. Hibridi su izgubili sposobnoast u reprodukciji, a dobijaju se od svojih roditeljskih  jata. Roditelji se drze u posebnim farmama izmesteni u odnosu 1:10 u korist koka. Koka svakodnevno  nosi jaja, iako petlic ne vrsi oplodnju svaki dan a to se ostvaruje posrestvom kesica-misicnih nabora u uterusu  koje posle kopulacije cuvaju (skladiste) spermanu tecnost, a da spermatozoidi ostaju funkcionalno pokretni. Koka moze da zadrzi spermalnu tecnost dosta dugo i da relaksacijom tih misica tecnost dozira kolicinu koja je potrebna za oplodnju jednog jajeta. One polazu jaja u svojim gnezdima na kojima ne leze nego se takva oplodjena jaja skupljaju i nose na inkubaciju. Inkubacija traje 21 dan. Jednodevni pilici se trasportuju u farme. U prvima danima su najosetljiviji pa im treba obezbediti najkvalitetniju negu kako bi dobro napredovali. Odgoj traje u proseku 42 dana. U ovom periodu pile dostize prosecno 2100 g. U toku tova treba voditi racuna na negu prvenstveno na ishranu, kolicinu svetlosti, temperaturu objekta, higijenu… kako bi se ostvarilio geneticki potencijal koji svako pile ima.